Nemiri u Skoplju ili „makedonsko proleće"

Svaki novi obrt u makedonskoj krizi u proteklih nekoliko meseci delovao je kao kulminacija. Utoliko više zabrinjava protest protiv vlade na kojem je preksinoć povređeno 25 policajaca i nepoznat broj demonstranata – rovovski rat između režima i opozicije, koji su do sada razmenjivali optužbe za koruptivnu diktaturu i zataškavanje zločina, to jest za pokušaj puča uz pomoć stranih špijuna, prerastao je u ulično nasilje. Najavljeno je da će se nestranačke demonstracije nastaviti svakodnevno, opozicija je još ranije za 17. maj zakazala  veliki protest, kojem će vlast parirati kontramitingom. Stekli su se svi uslovi da maj bude nemiran i opasan, mada se čini da je prerano očekivati „makedonsko proleće”.

Demonstracije, navodno spontano organizovane deljenjem poziva za izlazak na ulice preko društvenih mreža, preksinoć su izbile nakon poslednje u nizu takozvanih bombi lidera najveće opozicione stranke SDSM-a Zorana Zaeva. On od sredine februara objavljuje snimke prisluškivanih razgovora visokih državnih zvaničnika, za koje tvrdi da ih je dobio od makedonskih obaveštajaca, dok vlasti kažu da su mu stigli iz inostranstva. Iz onog što je do sada obelodanjeno, zaključilo bi se da premijer Nikola Gruevski i njegova stranka VMRO-DPMNE masovno prisluškuju protivnike, kontrolišu medije i odlučuju o sadržaju, izgledu i plasmanu izveštaja o važnim temama, upravljaju pravosuđem i hapse ili oslobađaju onda kada im to odgovara iz političkih razloga.

Poslednji objavljeni snimak, kako ga tumači Zaev, pokazuje da su, u koordinaciji ministarke unutrašnjih poslova i drugih funkcionera,prikrivani detalji ubistva mladića koji je, ironijom, 2011. godine bio na mitingu vladajuće partije i pokušao da zagrli premijera kada ga je zgrabio, pretukao i usmrtio policajac, član obezbeđenja Gruevskog. On je naposletku uhapšen, ali je zvanična verzija glasila da je na mitingu bio privatno a ne službeno.

Autentičnost snimaka nije verifikovana, jer ni krivični proces protiv Zaeva i još nekoliko osoba optuženih za „ugrožavanje ustavnog poretka zemlje” nikako da počne. Krizu nisu ublažili ni razgovori vlasti i opozicije u Briselu, uz posredstvo Evropske unije, koji su počeli pre mesec dana, ali bez jasnog cilja. Istina, britanski i bivši američki ambasador u Makedoniji sugerisali su Gruevskom da razmisli o formiranju prelazne vlade, na šta on i ne pomišlja.

Nagađa se da Gruevski nije sasvim po volji Zapada i zbog tvrdog stava u pregovorima sa Grčkom oko imena Makedonije, kao i zbog bliskosti sa Rusijom: jedna ruska kompanija, „Strojtransgas”, nedavno je počela da gradi makedonski nacionalni gasovod. Ipak, u Makedoniji ima i pretpostavki da je Zapad možda dostavio snimak prisluškivanih razgovora opoziciji kako bi okrnjio popularnost vlasti, ali da nema ozbiljnu nameru da ruši Gruevskog.

Prema toj školi mišljenja, za njih je Gruevski prihvatljiv sve dok održava dobre odnose sa makedonskim Albancima, čiji su predstavnici sa njim u koaliciji, iz koje nisu izašli ni nakon objavljivanja snimka iz kojeg sledi da su i oni prisluškivani. I za nedavni incident u karauli na severu zemlje, koju je napala grupa ljudi sa uniformama Oslobodilačke vojske Kosova, mnogi u Makedoniji misle da ne otkriva novo buđenje separatističkih namera Albanaca, već da ga je inscenirao Gruevski kako bi odvukao pažnju sa skandala s kojima je doveden u vezu. Zapadu Gruevski odgovara, ocenjuje jedan makedonski ugledni intelektualac, i zato što se ubrzano zadužuje u inostranstvu kako bi održavao privredu u životu: otkako je došao na vlast udeo duga u BDP-u je gotovo udvostručen.

Žestoki sukobi policije i demonstranata u Skoplju (Foto Rojters)

„Ni opozicija nema snage da potuče Gruevskog. Već nekoliko puta ih je ubedljivo pobedio na izborima, a oni i dalje deluju bezidejno. Očekujem da će 17. maja okupiti manje ljudi nego Gruevski na kontramitingu“, kaže naš sagovornik iz Makedonije.

Snimci koje Zaev pušta u javnost nezgodni su po Gruevskog zbog toga što ruše njegov imidž žestokog borca protiv korupcije, na kojem je dobio izbore. Zbog podmićivanja je iza rešetaka bacio mnoge, ali mu se prigovara i da tu nije bilo krupnih riba – „suprotno od Aleksandra Vučića, koji je uhapsio Miroslava Miškovića”, napominje jedan „Politikin” sagovornik. Pred sud je izvodio i opozicione političare, od kojih, izuzev jednog, niko nije osuđen. Građani su ipak počeli verovati da više ne moraju da spremaju kovertu kada hoće da završe neki posao u javnim službama. Ali, prisluškivani razgovori, ako su autentični, pokazuju da korupcije ima, samo na višem nivou, skrivenijim kanalima.

„Dobre usluge u javnom sektoru nema. Obrazovanje je sve slabije, nema ni lekova, u bolnicama sve morate sami da platite. No, Gruevski je i dalje veoma popularan jer, slično Grcima donedavno, daje velike subvencije i običnim građanima. Ali, on prvo građanima uzme novac porezom koji je nametnuo na sve, pa ga vrati tako što, na primer, odobri besplatan javni prevoz utorkom i četvrtkom ili banje za penzionere. Radnicima se poručuje da što napornije rade, poput Gruevskog koji je na poslu po 20 sati dnevno, da samo nađu posao, a za platu da ne pitaju nego će ona doći s vremenom. Za sada to znači da većina ljudi nema para ni za šta osim za osnovne potrebe. Čak je i na Si-En-Enu išla reklama za Makedoniju sa porukom investitorima: „Dođite, ovde su plate najniže u Evropi”, kaže „Politikin” sagovornik.

I investitori, prema njegovim rečima, dobijaju znatne subvencije, poput besplatnog zemljišta, ali se Gruevskom mora priznati da njih za sada uspešno okuplja. Ni to, međutim, nije dovoljno za punjenje budžeta. Mnogo državnog novca je potrošeno i na projekat „Skoplje 2014”, kojim se centar makedonske prestonice rekonstruiše u pseudobaroknom stilu, uz mnoštvo novih spomenika koji bi trebalo da odslikaju, kako vlast govori, antičke korene Makedonaca.

Mada Gruevski i dalje uživa poverenje većine građana, nezadovoljstvo tinja, napominju „Politikini” sagovornici iz Makedonije. Vidi se to, kaže jedan od njih, i po besmislenim štrajkovima, poput onog koji su digli studenti koji nisu hteli da polažu matematiku. Pojedine društvene grupe su protestovale za svoje interese, ali nema nikoga da ih okupi i artikuliše veliki društveni pokret za svrgavanje vlasti.

Poslednji protest je u tom smislu vrlo loš znak. Na njega, kako se procenjuje, nije izašlo više od 2.000 osoba, što potvrđuje da nije „zrelo” za veliku bunu, ali je tu bilo i demonstranata koji su kamenicama zasipali policiju pre nego što im je ona još bespoštednije uzvratila. Razvlačenje sukoba niskog intenziteta po broju uključenih ali ne i po lokalnoj žestini okršaja, borbe u kojoj bi samokontrola bila slaba, ali nijedna strana ne bi mogla da natera drugu na povlačenje – taj scenario suštinski bi paralisao zemlju.