Zapadni Balkan u raljama moćnika

Očekivanim prerastanjem ukrajinske krize u „zamrznuti konflikt”, uz odlučno reagovanjem Moskve u zaštiti svojih interesa u okruženju i izrastanjem Berlina u geostratešku ekonomsku i vojnu silu, Vašington je shvatio da njegov uticaj na evroazijskom prostoru dolazi u pitanje.

Iz diplomatske istorije je poznato da su velike sile u silaznoj putanji svoje moći (a prema procenama analitičara, SAD su tu negde blizu), preduzimale veoma rizične aktivnosti reinstaliranja nekadašnje snage i uticaja u svetskim razmerama, što se po pravilu završavalo njihovim sopstvenim urušavanjem. Ne treba sumnjati da Vašington, u takvoj poziciji, ima u rukavu još nekog veoma opasnog„zeca”, koga će upotrebiti da otvori neko novo krizno žarište u ovom regionu, s ciljem konfrontacije EU, odnosno Berlina, sa Moskvom. Zlokobni nagoveštaj je nedavno dao državni sekretar Dž. Keri izjavom da se „Srbija nalazi na liniji vatre između Moskve i Vašingtona”.

Zapadni Balkan izrasta u važan region geostrateških nadmetanja najmanje četiri moćna svetska igrača: SAD, Rusije, Nemačke i Turske. Njihovi interesi se prelamaju preko nekoliko opasnih potencijalnih kriznih žarišta: Kosova, Makedonije, BiH, Republike Srpske, Sandžaka, „velike Albanije”, uz dodatak Grčke. Svoj interes za ovaj region pokazuje i Kina.

Berlinskom inicijativom okupljanja pet zapadnobalkanskih zemalja plus Priština, pod firmom unapređenja ekonomske, bezbednosne i dobrosusedske saradnje, Nemačka namerava da stvori politički savez pod njenim starateljstvom čije će članice, raznim ucenama, držati na dugom štapu učlanjenja u EU.

Rusija je odlučna da ne izgubi prisustvo u ovom regionu, kao svojevrsni garant svoje bezbednosti, a braniće ga i učvršćivati energetskom politikom, tradicionalnim i bratskim vezama, pojačanim informativnim prisustvom. Dokaz te odlučnosti Moskva je demonstrirala nedavnom posetom predsednika Putina Beogradu, pozivom predsedniku Nikoliću na obeležavanje 70. godišnjice pobede nad fašizmom, pozivom Medvedeva Vučiću da poseti Moskvu, kao i predstojećom posetom Lavrova Beogradu.

SAD će ucenama pojedinih lidera ovog regiona i provociranjem „kontrolisanih kriza niskog intenziteta” stvarati klimu međusobnog nepoverenja i ekonomskog iscrpljivanja, sa osnovnim ciljem da onemogući jačanje ruskog, ali i nemačkog interesa i prisustva, uz njihovu konfrontaciju. Sagledavajući važnost ovog regiona u njenim strateškim planovima povratka uloge jedine supersile u svetskim razmerama, Bela kuća preuzima zapadni Balkan od Državnog sekretarijata pod svoju ingerenciju. Pokazalo se da su, kada je o Srbiji reč, za tu igru Keri i Dačić sitni igrači, što potvrđuje i poziv potpredsednika Bajdena premijeru Vučiću da poseti Vašington.

Turska će u realizaciji Davutogluove spoljnopolitičke doktrine „strateške dubine”, korišćenjem islamskog faktora, jačati svoj neoosmanski uticaj, posebno kroz održavanje „Zelene transverzale” i ekonomsko-propagandnim prisustvom u ovim sredinama.

Da li se Srbija zaista nalazi na Kerijevoj „liniji vatre” i da li će ona i kada biti aktivirana, ostaje da se vidi, nadam se uskoro. Jedan od pokazatelja biće i rezultati posete Nikolića Moskvi i brže-bolje prihvaćena poseta Vučića Vašingtonu. Zgusnuti termini nekoliko veoma važnih događaja i poseta na visokom i najvišem nivou, doneće određena razjašnjenja. Srbiji se, kao retko kada u nedavnoj prošlosti, poklanja toliko „pažnje” i iskazuje toliko „pohvala za njene hrabre mere na unutrašnjem i konstruktivne stavove na spoljnjem planu”, kao što se to ukazuje aktuelnoj vlasti. „Pažnja” i „pohvale” a „pesnica” visoko uzdignuta, koju Srbija ne može skršiti. Da li ima mudrosti i znanja da se sa njom prijateljski rukuje, ostaje da se vidi.

Odlaskom na 70-godišnjicu proslave pobede nad fašizmom u Moskvu i učešćem gardijske jedinice na vojnoj paradi, predsednik Nikolić je obelodanio svoje ali i emocije znatnog dela građana Srbije, uz potvrdu svog strateškog opredeljenja „srpske kuće sa dvoje vrata” u spoljnoj politici. Premijera A. Vučića Berlin i Brisel stavljaju na muke oko Kosova i „famoznih EU poglavlja”, a kakvo ga političko „čerečenje” očekuje u Vašingtonu osetiće na svojoj koži. To da li će i kada ići u Moskvu na poziv Medvedeva, o čemu se još ne izjašnjava, doneće i neka razjašnjenja na unutrašnjopolitičkoj sceni oko sve učestalijih romora o neslaganjima u najvišem državnom vrhu kuda će zaploviti srpski brod.

Ambasador u penziji