Istorija u slici u paviljonu Srbije

Od našeg specijalnog izveštača

Venecija – Izlazim iz ovog paviljona puna emocija. I da nisam videla naziv „Ujedinjene mrtve nacije”, znala bih o čemu se radi – rekla nam je Anjela Minerate, profesorka iz Španije, jedna od posetilaca srpskog paviljona, koji je i svečano otvoren pred mnogobrojnom publikom u venecijanskim Đardinima.

Srpski paviljon, u kome ove godine izlaže Ivan Grubanov, a komesar je dr Lidija Merenik, otvorio je ministar Ivan Tasovac, koji je u svom već prepoznatljivom maniru zasmejao publiku. Pošto je ove godine na svečanom otvaranju izostalo ozvučenje, Tasovac je viknuo iz sveg glasa, tako da su ga čuli i gosti okolnih paviljona.

– Upravo sam shvatio da smo postigli jedan istorijski kontinuitet sa onim prvim bijenalom od pre 120 godina. Pošto i tada nije bilo mikrofona, nije bilo bitno šta ko kaže, nego koliko glasno to kaže. Tema ovog bijenala je „Sva budućnost sveta”. Čini mi se da po broju zemalja koje učestvuju i po broju učesnika, ako bismo se malo prebacili u neke druge neumetničke vode, ovo može da se tretira i kao olimpijske igre. Ali, za razliku od sporta, gde neko treba da izgubi da bi se drugi radovali, u kulturi je upravo obrnuto. Svi dobijaju – i umetnici i publika i čitave zemlje i čitava društva. Verujem da ovde među vama ima onih koji su posetili Srbiju, ali sigurno nema onih koji nisu pročitali „Put oko sveta za 80 dana”. A mi danas upravo na ovom mestu za 80 sati ili 80 minuta možemo da protrčimo kroz savremenu umetnost pet kontinenata. A što se bolje budemo upoznavali upravo kroz različitosti kultura, to će budućnost sveta biti izvesnija – rekao je Tasovac.

Prisutne je pozdravila i komesar izložbe Lidija Merenik, koja je posebno zahvalila onom timu ljudi koji se uvek najmanje vide, a posao bez njih ne bi bio urađen. To su pre svega Ana Bogdanović, asistent komesara, Klaudija Sini, Vera Lukić, Stevan Popović, Predrag Krstić, Maja Nikolić, Milica Mitrović, Željko Rajačić...

Ivan Grubanov je rekao da je ovo za njega fantastična prilika da svoju umetnost pokaže na ovako prestižnoj manifestaciji i „na platformi koja omogućuje dijalog sa jednakih pozicija i jednakim tonom govora”.

„Ujedinjene mrtve nacije” je projekat u čijoj se osnovi nalazi pitanje identiteta nacija. Po pločama sa cementnom glazurom postavljene su zastave deset država koje više ne postoje. Izabrane su zemlje koje su imale nesumnjiv suverenitet, teritoriju i diplomatske odnose sa drugim zemljama, a izgubile su kontinuitet vidljivosti i društvenog sistema. To su Jugoslavija, SSSR, Demokratska Republika Nemačka, Čehoslovačka, Ujedinjena Arapska Republika, Tibet, Južni Vijetnam, Gran Kolumbija, Austrougarska monarhija i Osmansko carstvo. Zastave su potopljene u boje i hemikalije koje tvore slike, otiske njihovih nabora i amblema. Posetioci hodaju po ovom oslikanom podu. Na zidovima su ispisana imena država sa godinama nastanka i raspada tokom 20 veka.

Pitali smo posetioce za utiske. Johan koji radi u Muzeju savremene umetnosti u Antverpenu kaže da mu se dopada način na koji je istorija transformisana u sliku. – Ova zemlja i treba da govori o takvim temama jer je osetila rat – rekao nam je Johan.

Unutrašnjost našeg paviljona na Bijenalu u Veneciji (Foto Tanjug)

Profesor filozofije iz Italije Alesandro kaže da je bio i u Jugoslaviji i u Srbiji. „Ne razumem zašto ste vi u bivšoj Jugoslaviji ratovali kada imate isti jezik? Sada u Italiji imamo jednog profesora za srpski i jednog za hrvatski. A jezici isti! Pa to je smešno!”

Fotografija izložbe iz našeg paviljona osvanula je na naslovnoj strani lista „Nuova Venecija”.

Ivan Grubanov (1976), po završetku beogradskog Fakulteta likovnih umetnosti, ostvario je zavidnu međunarodnu karijeru. U proteklih petnaestak godina imao je preko 20 samostalnih izložbi širom Evrope, učestvovao je na petnaestak međunarodnih bijenala, završio postdiplomske studije na Rajksakademiji u Amsterdamu, boravio u Londonu u Delfina studiju, u kome su ranije bili gotovo svi dobitnici Tarnerove nagrade, bio je stipendista prestižne Kase de Velaskez u Madridu, a sada radi doktorat na Univerzitetu u Luvenu. Ove godine dobio je i nagradu iz fonda Marije Kiri za istraživački rad.

Među mnogobrojnim gostima juče su na otvaranju bili i Emir Kusturica, Biljana Srbljanović, Vladimir Veličković, Branislav Mićunović, ambasador Crne Gore u Srbiji...

Kusturica: Svirao sam u ruskom paviljonu

Uspešno je transponovana ideja potrošenih zemalja – izgužvane prljave zastave koje su izvučene iz nekih lođa, magacina, direktno korespondiraju sa našim utiskom ujedinjenih nacija i istorije. I naša zemlja je sahranjena dok je bila u punom zamahu i zrelosti. Ovaj rad je manifest, a ne samo instalacija. Upućuje na to da se države ukidaju. Neke čak i trofejno. Jugoslavija je ukinuta voljom velikih.

Na naše pitanje da li je nešto još video na bijenalu, Kusturica nam je rekao: „Nisam stigao, svirao sam u ruskom paviljonu.” Ali je u Veneciji posetio Teatro Feniče da ugovori produciranje opere „Na Drini ćuprija”.

------------------------------------------------------------------------------------------

Opera „Na Drini ćuprija” u Veneciji

Ministar kulture Ivan Tasovac, direktor pozorišta „La Feniće” iz Venecije Kristijano Kjarot i režiser Emir Kusturica postigli su dogovor o trojnoj koprodukciji opere „Na Drini ćuprija” u režiji Kusturice.

Opera će imati tri premijere: u Višegradu, na Vidovdan 2017. godine, u septembru u okviru filmskog festivala u Veneciji će biti održana premijera u čuvenom pozorištu „La Feniće”, dok će u oktobru iste godine biti održana u Beogradu.

„Nadam se da će ta opera na najbolji način izraziti ono što, kada je u pitanju Ivo Andrić, do sada nije učinjeno. Muzika i tekst koji se sada pišu će, nadam se, kroz jezik žanra opere lakše da uhvate kontakt a dubinom misli koja se skriva iza romana ’Na Drini ćuprijaְ”, kaže za „Politiku” Emir Kusturica.