Osmatračnice za ptice na vrhu Kablara

Ovčar Banja – Prirodnjaci su prošle zime u Ovčarsko-kablarskoj klisuri prvi put spazili trstenjaka rogožara, malu pticu kojoj je močvara zavičaj, pa sada u ovom staništu ima ukupno 170 vrsta krilatih gospodara neba i visina. Na osnovu bogatstva faune ptica, klisura je proglašena međunarodno značajnim područjem (IBA) za taj deo životinjskog sveta.

– Ove godine u klisuri ćemo sagraditi nove osmatračnice za ptice, sredstvima iz gradskog fonda za zaštitu životne sredine. Pored toga, u planu je izgradnja vidikovca na Kablaru, uz finansijsku pomoć Ministarstva poljoprivrede, a zajedno sa Javnim preduzećem „Rzav” obnovićemo stari železnički most u Ovčar Banji za prelaz na desnu obalu Zapadne Morave i pristup svetom mestu Kađenica – kaže Dragomir Savić, direktor Turističke organizacije Čačka.

On je saopštio da bi granice ovog zaštićenog područja uskoro mogle da budu znatno odmaknute, pa bi, umesto sadašnjih 2.250 hektara (1.700 na području Čačka, 550 u atarima Lučana), obuhvatile čak 5.000 hektara. Takav zahtev već je prosleđen republičkom Zavodu za zaštitu prirode.

Vlada Srbije je 5. maja 2000. godine klisuru proglasila zaštićenim prirodnim dobrom prve kategorije i predelom izuzetnih odlika, a TOČ je od prvog dana staralac ovog bisera srpske prirode. I nije prošla nijedna godina bez prinavljanja, bilo da prirodnjaci otkriju neku novu vrstu ili uprava klisure nešto dokupi.

– Prošle godine nabavili smo dve meteorološke stanice koje su postavljene u Ovčar Banji i na vrhu Kablara, laboratoriju za ispitivanje vode u oba jezera u klisuri. Kupili smo i foto-zamku, aktivira se na pokret i senzorima koji pokrivaju prostor od 30 metara, u noćnim uslovima snima svakog sisara pridošlicu. Očekujemo da će kamera zabeležiti, pored jazavca i lisice, i prisustvo divlje mačke, koju su posetioci klisure već spazili pre više godina – ističe Uroš Pantović, biolog u Turističkoj organizaciji Čačka.

On dokumentuje kako je bogat svet prirode u ovom predelu između dve planine, na obalama Zapadne Morave. Ptičja zajednica svake godine je sve brojnija, ovde je 2012. zimovalo 1.059 a prošle godine 1.481 jedinki. U klisuri je snimljeno prisustvo 700 vrsta biljaka, 200 gljiva, 40 sisara, 18 riba i 10 gmizavaca i vodozemaca.

– Pre sedam godina počeli smo da radimo na zaštiti šumske sove i to je već dalo rezultate. Danas imamo 28 prstenovanih jedinki, 10 odraslih i 18 mladunaca, a lani je jedno ranije prstenovano mladunče položilo jaja u svoje gnezdo – priča biolog.

Pantović veli da klisura ima i onih koji joj štetu čine, a to je u prvom redu čovek. Bilo da bespravno seče šumu u klisuri, a događa se, ili gradi vikendicu pored vode, iako dozvolu niti ima niti može dobiti, jer je reč o zaštićenom području. Ljudi iz TOČ-a kažu nam da u klisuri danas ima oko 400 kuća i kućica za odmor, ili čak 150 više nego što ih je bilo pre tačno deceniju i po, kad je zaštita proglašena. Upravo to – uzdizanje klisure kao predela izuzetnih odlika – bilo je znak da se povremeni naseljenici razmahnu s građenjem, jer znaju da ih zakoni u ovakvoj Srbiji neće brzo stići. I juče, dok smo čamcem TOČ-a brodili između Ovčar Banje i manastira Nikolje, lako je bilo uočiti jednu potpuno novu zgradu na obali u Zagrađu.

Druga vrsta ljudi, pobožnih i obzirnih, u klisuri je uvek dobrodošla. Ima gde i da dođe jer ovde na malom prostoru, u srednjovekovnim manastirima, živi devet monaških zajednica, uz jedan metoh i dva sveta mesta. U miru i tišini crkve manastira Nikolje, na čijem nadvratku stoji da je oslikana još 1578. godine, čuvar zaštićenog područja Goran Nikolić priča:

– Napolju, u porti, videćete viševekovni bor s malom ikonom Bogorodice na kori. Predanje veli da je izrastao na grobovima monaha i stalno se zeleni, i da će se onome ko celiva ikonu i načini tri kruga oko drveta ispuniti ono što je prethodno poželeo. Naravno, ako je iskren u veri.