Ukrajina otkazala gostima

Ivica Dačić ipak ne putuje u Kijev. Tu vest srpski ministar spoljnih poslova saznao je juče, samo dan uoči puta, i to od svog ukrajinskog kolege Pavla Klimkina, koji ga je u telefonskom razgovoru obavestio o „promeni formata” današnjeg obeležavanja Dana sećanja i primirja, to jest o tome da je Kijev otkazao poziv visokim stranim gostima. U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije se kaže da proslava „neće biti organizovana na političkom, već na diplomatskom nivou”, te da će našu zemlju predstavljati ambasador Srbije u Ukrajini Rade Bulatović.

I dok je poziv Dačiću povučen, poziv vojnom orkestru je ostao, tako da će 25 članova duvačkog orkestra Vojske Srbije nastupiti na Paradi vojnih orkestara u Kijevu. Oni su, kako saznajemo u Ministarstvu odbrane, već krenuli put Ukrajine.

Šta stoji iza ove iznenadne i neuobičajene odluke ukrajinskih vlasti?

U ambasadi Ukrajine za „Politiku” kažu da su ipak odlučili da Dan sećanja „na sve žrtve u Drugom svetskom ratu obeleže, a ne proslave”. Ukrajina je, objašnjavaju, odlučila da to ipak bude više nacionalni praznik, da na njemu ne bude stranih gostiju, već da pre svega učestvuju građani Ukrajine. A pozvani su i članovi diplomatskog kora.

Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Ivo Visković koji je prošle nedelje boravio u Ukrajini kaže za naš list da je Kijev praktično bio primoran na takav potez.

„Još tada je bilo signala da se može dogoditi ono što se dogodilo. Očigledno je odziv gostiju bio vrlo slab i u takvoj situaciji, da se ne bi brukali da im se pojavi samo nekoliko ministara, mnogo je elegantnije rešenje otkazati događaj. Mislim da su dobro odlučili sa svog stanovišta, da ne bi gubili na ugledu. Ne bi bilo nimalo prijatno da se na takvoj proslavi pojavi svega nekoliko visokih gostiju. To bi pokazalo da nemaju onu težinu, ali ni neku vrstu imidža kakvu bi hteli da imaju”, objašnjava Visković. 

Uz opasku da to nije dobra odluka, bivši ambasador Srbije u Ukrajini Dušan Lazić kaže da mu je ipak teško da spekuliše šta su motivi za odluku Kijeva. Možda bi se to, kako kaže, moglo tumačiti i kao neki pozitivan signal da se ne želi dalje zaoštravanje situacije. 

Prema nekim mišljenjima, svojom odlukom Kijev je na neki način priznao da je izgubio ovu bitku sa Moskvom jer će ruska parada biti mnogo veća i značajnija nego što su to očekivali i na Zapadu i u samoj Ukrajini.

U svakom slučaju, zvanični Beograd nije nimalo lako doneo odluku da se odazove pozivu Kijeva. Dok se u javnosti još spekulisalo da li će tamo putovati možda i sam premijer Aleksandar Vučić, Jevgenija Filipenko, otpravnica poslova ambasade Ukrajine, komentarišući odluku predsednika Tomislava Nikolića da prisustvuje vojnoj paradi u Moskvi 9. maja, rekla je da je suvereno pravo Srbije i predsednika Srbije da odlučuje o učešću u manifestacijama u stranim državama, ali da u isto vreme Kijev računa da će se Srbija odazvati na njihov poziv. Dolazak nekoga iz srpskog državnog vrha bio bi, prema njenim rečima, „dobar znak da se Srbija i dalje seća naše zajedničke uloge u Drugom svetskom ratu, kada su ukrajinski vojnici rame uz rame sa srpskim borcima oslobađali srpske i ukrajinske gradove”.

Naposletku je odlučeno da ipak ide Ivica Dačić i tu odluku je, prema Dačićevim rečima, doneo premijer Vučić, a ne vlada.

Prema Viskovićevim rečima, ministar Dačić, to jest Beograd, u ovoj situaciji je bio krajnje korektan.

„Dačić je bio spreman da otputuje sve do poslednjeg momenta. Time smo mi pokazali dobru volju, što je posebno značajno jer smo i predsedavajući OEBS-a. Tako niko nije mogao da nam prebacuje. Odluka da, ako idemo u Moskvu, idemo i u Kijev, jeste dobra”, ocenjuje Visković. 

Ni za Lazića nema dileme da je Beograd odmah trebalo da prihvati poziv iz Kijeva. 

„Trebalo bi da zauzmemo jasan politički stav da se odazivamo na takve manifestacije kada dobijemo pozive, ukoliko su oni suvisli i politički korisni. Mi moramo da imamo uravnoteženu politiku prema svim glavnim činiocima. Ne bismo smeli da se kolebamo jer to onda znači da se opredeljujemo za jednu od dve strane. A posebno to ne bismo smeli da činimo sada kada predsedavamo OEBS-u. Moramo da vodimo računa o interesima svih država”, kaže Lazić i zaključuje da je to što smo uopšte vagali da li da idemo u Kijev minus naše spoljne politike.