Počelo je te davne...

Ovaj tekst bi Srđan Karanović počeo rečima Baneta Bumbara iz legendarne serije „Grlom u jagode”: „Te davne 1974. godine počela je izgradnja onoga što danas zovemo Beograd na vodi. Počelo je projektovanje pa iskopavanje u Prokopu, bušenje tunela ispod Dedinja. U Etiopiji je svrgnut Haile Selasije, u Moskvi uhapšen Solženjicin, rođen pevač Robi Vilijams i usvojen Ustav SFR Jugoslavije”...

Mogao bi da počne i ovako: „Te davne 1884. godine otvorena je Beogradska železnička stanica. Prvi putnici ka Zemunu bili su kralj Milan sa suprugom Natalijom i prestolonaslednikom Aleksandrom Obrenovićem. U Beograd je stigla zapadna moda, otvoreni su mnogi hoteli, život je postao raskalašan... Velelepno zdanje dignuto je u Bari Veneciji, na nasutoj zemlji iz Prokopa.”

Ili ovako: „Na Berlinskom kongresu 1878. između onih poznatijih doneta je i odluka o uključivanju Srpske železnice u sistem pruga Austrougarske. Stvaranju veze sa Bugarskom i Turskom. Ali sve do 1882. u Srbiji nije mnogo urađeno. Nije bilo para pa su koncesiju za gradnju stanice vlasti poverile Emanuelu Bontu, za kojeg se ispostavilo da nema ni kapital ni garancije. Sumnja da je dao mito tadašnjem premijeru Milanu Piroćancu i kralju Milanu Obrenoviću nikada nije potvrđena”...

Možda na ovom mestu mora i ovako: „Evropa je početkom tih devedesetih usvojila mapu saobraćajnih koridora. Srbija, kao najkraća spona Istoka i Zapada, trebalo je da izgradi Koridor 10. Ali, para nije bilo, došao je rat, sankcije... Ceca je postala megazvezda, umro je rokenrol, Slobodan Milošević i Mirko Marjanović obnovili su radove na železničkoj stanici u Prokopu”...

Sve u svemu, duga priča.

Gradnja Železničke stanice Beograd na dnu Nemanjine ulice bila je za to vreme revolucija. I tada su mnogi stručnjaci imali primedbe, a jedna od najvažnijih jeste da je, iako pored reke, u Ciganskoj bari, nazvanoj kasnije Bara Venecija, odvojila prugom Beograd od Save. Savsko pristanište, iako pored pruge, izgubilo je primat. Mada danas mnogi zaboravljaju da je „te davne 1961. godine otvorena Luka Beograd na Dunavu, rođen je pisac ovog teksta... Ali bez šale, ta luka, na drugom kraju grada ubila je primat Savskog pristaništa, uterala kamiončine u grad...

Ofucala se ona omiljena profesorska da je „istorija učiteljica života”, jer sudeći po ovim fragmentima saobraćajne istorije nismo mnogo naučili. Aksiom je da saobraćaj nije voz, avion, autobus, brod, auto, nego sve to zajedno i povezano.

Gradnja beogradske železničke stanice, koja će otići u istoriju, počela je dobrim delom kopanjem Malteškog brda. Tako je nastala rupa zvana Prokop. A sada u njoj, posle više od 42 godine, treba da se završi nova železnička stanica „Beograd centar”.

Kod nas je teško reći i kad je šta počelo, a nemoguće, ili barem neozbiljno, reći i kada će se nešto završiti. Nacrt za Prokop, jer teško da će ga neko zvati „Beograd centar”, usvojen je 1971. godine, projekat 1974, gradnja je počela 1977. a rok za završetak je bio 18 meseci.  Ima stručnjaka koji tvrde da je konzerviranje nikad nezavršenih objekata koštalo više nego sam železnički čvor, a procena je da je vrednost oko milijardu evra.

Šta reći, sem da Beogradski železnički čvor nije besmisleno prozvan – čvor. Još kada se u ovu prugu upletu put, obilaznica, vlast, opozicija i gumena patka – sve je još zamršenije.