Saša Ilić ključ Partizanovog uspeha

Iako je već ušao u trideset i sedmu godinu života, kapiten Partizana Saša Ilić i dalje je uzor mnogim fudbalerima, bez obzira na to koji dres nose. Ne prođe ni jedna Partizanova utakmica, a da se sa južne tribina stadiona u Humskoj ne čuje skandiranje: „Jedan je kapiten Ilić”.

Mnogi se s pravom pitaju zašto fudbaler takve klase nije uspeo da napravi neku značajniju inostranu karijeru od one koju je imao u Turskoj i Austriji. Nije on jedini fudbaler sa ovih prostora koji je sigurno mogao da ostavi značajniji pečat preko granice.

Svi treneri koji su sedeli na Partizanovoj klupi dobro su znali sa kim bi trebalo da počnu da stvaraju igru.

Kapiten Ilić je i ove sezone, iako u većini utakmica nije bio starter, bio odlučujući činilac kada je njegovom klubu bilo najteže. Zato je često trener Milinković na kapitena gledao kao glavnog aduta. Ilić je i treneru Marku Nikoliću bio najvažniji fudbaler na terenu.

Ali krenimo redom, od golmana. Živko Živković je, za razliku od mnogih svojih prethodnika, bio strpljiv. Dočekao je da stane na gol novog šampiona tek u 27. godini, ali ni to mu nije smetalo da pokaže talenat. Branio je najbolje kada je bilo najpotrebnije i najvažnije je da je uspeo da sačuva mrežu u „večitom derbiju”, posle kojeg je Partizan na neki način jasnije trasirao put ka novoj tituli. Odličnim odbranama nije dozvolio treneru da razmišlja o nekoj drugoj opciji, iako je na klupi sedeo povremeni reprezentativac Milan Lukač.

Na poziciji desnog beka umesto povređenog Miroslava Vulićevića u zimskom prelaznom roku angažovan je iskusni bugarski internacionalac Ivan Bandalovski, koji se brzo pokazao kao značajno pojačanje. Bandalovski je odigrao sve utakmice, većinu na najvišem nivou, ali će se od jeseni ravnopravno boriti za mesto sa povratnikom Vulićevićem.

Vladimir Volkov je najbolje igrao one sezone kada se u Partizan vratio iz moldavskog Šerifa, posebno je bio sjajan u mečevima protiv Anderlehta. U finišu aktuelnog šampionata, ovaj iskusni fudbaler se istakao i igrom i golovima i neće biti nikakvo iznenađenje ako ovog leta ode iz Partizana. Mladi i sve bolji Nemanja Petrović mogao bi adekvatno da zameni Volkova.

Ipak, najviše je škripalo na poziciji štopera, iako se Vojislav Stanković dobro snalazio. Kada je visoki i snažni Vranjanac otišao u Azerbejdžan, trebalo je brzo reagovati, odluka je pala na Gregora Balažica, koji je ove polusezone odgovorio zadatku, baš kao i njegov zemljak Branko Ilić.

Na sredini terena Stefan Babović, dirigent Partizanove igre, koji se izgleda najbolje oseća u Humskoj, pokazao je šta zna i može. Kada je bilo najpotrebnije, Stefan je bio najbolji. On je zajedno sa kapitenom Ilićem davao poseban ton Partizanovoj igri i u glavnim momentima preuzimao je punu odgovornost i nesebično podržavao mlađe saigrače.

Darko Brašanac je budućnost Partizana, neumorni fudbalski radnik za koga nema izgubljene lopte. Brašanac je uspeo da se vrati posle teške povrede, da izbori standardno mesto i u Partizanu i u mladoj reprezentaciji.

Prošle godine sve se nekako vrtelo oko Nikole Drinčića. Partizanov bombarder je posebno u evropskim mečevima bio glavna prevaga na terenu. Videlo se da poseduje ogromno iskustvo, jer je igrao i u Turskoj i Rusiji. Bila bi prava šteta da ovog leta napusti Partizan.

Petar Grbić je odigrao svoju najbolju fudbalsku sezonu do sada. Bio je prevaga u mnogim utakmicama, pravi džoker u derbiju kada se poigravao sa Zvezdinom odbranom. Od njega se očekuju još bolje igre, jer ima potencijal za vrhunskog fudbalera.

Andrija Živković i Nikola Ninković su deca iz Partizanove škole, najbolji primer da se upornost isplati. Živković je već debitovao za A tim Srbije, ali je ovog proleća bljesnuo posebno posle turnira u Holandiji, gde je nastupao za omladinsku reprezentaciju. Od marta mladi Nišlija igra na vrhunskom nivou.

Nestašni dečko srpskog fudbala Nikola Ninković se posle bruke u Kruševcu potpuno promenio, to više nije „onaj Nikola”. Gol koji je dao Spartaku prokrčio je put ka tituli prvaka. Od njega ubuduće Partizanovi navijači još više očekuju.

Kada su iz kluba otišli glavni napadači Lazović, a potom i Škuletić, mnogi su se s pravom pitali: ko će dati gol? Kojić se dugo oporavljao od povrede i zajedno sa mladim Ivanom Šaponjićem bio je pravo otkrovenje. Zajedno su dali dosta golova, neki su bili vrlo značajni. Nema sumnje da je Šaponjić na dobrom putu da jednog dana postane vrhunski golgeter.