Neiskorišćena sezona Crvene zvezde

Pored poraza s 2:1 od kragujevačkog Radničkog, čiji tim ne samo što je već ispao iz lige nego je i skoro pola sata igrao s igračem manje, Crvena zvezda je pretrpela još jedan poraz na toj utakmici. Prema podatku sa Zvezdinog zvaničnog sajta, na stadionu su bila 2.224 gledaoca!

To ukazuje na nekoliko stvari. Najpre, Zvezdinu armiju navijača zanima titula, a ne fudbal. Da se „crveno-beli” bore za prvo mesto ili da su ga već obezbedili, bilo bi mnogo više publike.

Na ljudima iz kluba je da se opredele šta im je važnije. U ovoj sezoni su hteli sve: i da sačuvaju zvanje šampiona, i da afirmišu igrače, i da s novim trenerom, svojim bivšim kapitenom, stvaraju Zvezdinu igru.

Međutim, ništa od toga. Ne samo što je bila pritisnuta prevelikim obavezama koje je sama sebi nametnula nego je čak htela da se pruži preko gubera, te je tokom cele sezone bila nekako sapeta.

U poslednja dva kola čak mora da se bori da sačuva drugo mesto, jer joj se Čukarički primakao na samo bod razlike.

Zvezda je i letos i zimus, možda i preko svojih mogućnosti, dovodila fudbalere. Kolika je vajda od njih – sad svi znaju.

Crvena zvezda ponovo treba da se opredeli kojim će putem dalje. Ovu sezonu nije iskoristila.

Igranje u Zvezdinom dresu ne znači i da je igrač na visini na kojoj su ranije bili njeni fudbaleri. Isto važi i za trenere, rukovodstvo, navijače, a i za sve nas koji na ovaj ili onaj način to pratimo.

To što je njen tim privukao samo 2.224 gledaoca jasno kazuje kakva je njena igra. Ona nema igrače koji privlače publiku, nema igru zbog koje će neko da odvoji vreme i nešto novca da dođe i gleda – Zvezdu.

Dugovi igračima mogu da budu izgovor, ali ne i opravdanje. Zar bi oni igrali kao najbolji na svetu ako bi primali isto koliko i ti najviše plaćeni asovi?

Uostalom, to što Zvezda zaradi na svoje ime zasluga je starih generacija. A šta može da zaradi ova generacija? Ili ona koja dolazi...?

Crvena zvezda ima, kao i ostali klubovi, previše fudbalera. Polovina njih ako i zaigra na takmičarskoj utakmici, to će biti tek da se upiše da su bili u Zvezdi. A koštaju i, pošto ne igraju, stvara se nezadovoljstvo.

Uprkos teškim finansijskim nevoljama Crvena zvezda nije htela da se ponaša drugačije od onoga što je uobičajeno. Nastavlja da igrače prodaje i – kupuje. A veći deo pojačanja, kao i ranijih godina, nije opravdao očekivanja.

Da se Zvezda odlučila da forsira igrače iz svoje škole ili one koji bi i džabe igrali za nju, možda bi takmičarski učinak bio slabiji ove sezone, ali ne mnogo, jer niti je sačuvala titulu prvaka, niti je osvojila nacionalni kup, niti je lepo igrala.

A još nije ni učestvovala u evropskim takmičenjima. Mogla je jednu sezonu da žrtvuje da se za ekipa uigra, da trener napreduje kao što je to nekada bilo s Miloradom Pavićem ili Miljanom Miljanićem.

Zvezda će, verovatno, da nastavi po starom s nekim kadrovskim promenama. Možda i pogodi, što se trofeja u domaćim nadmetanjima tiče, ali teško da će to biti i temelj koji će obezbediti da Crvena zvezda u Evropi predstavlja nešto više od bivšeg pobednika Kupa šampiona.