Odlazak bluz legende

Legenda bluza Bi Bi King preminuo je preksinoć u svom domu u Las Vegasu u 89. godini. Slavni muzičar, koji je uticao na generacije gitarista, preminuo je u snu, prenele su svetske agencije.

Kingu je još osamdesetih godina dijagnostifikovan dijabetes tipa 2, a prošle godine bio je prinuđen da zbog zdravstvenog stanja otkaže nekoliko koncerata u SAD, a u aprilu je bio hospitalizovan. Na njegovom fejsbuk-profilu početkom meseca osvanulo je saopštenje da je izašao iz bolnice, i da će biti na kućnom lečenju.

Rođen je kao Rajli Bi King na plantaži pamuka u Misisipiju 16. septembra 1925. Još kao dečak pevao je u crkvenim horovima, i zainteresovao se za gitaru. Nije mu bilo strano ni da peva na ulici kako bi zaradio novac, a svirao je i po crnačkim barovima i plesnim dvoranama.

„Biti bluz pevač je kao da ste dva puta crnac, jer bluz nikada nije bio toliko cenjen kao rok ili džez. I dok se građanski pokret borio za poštovanje crnaca, ja sam osećao da se borim za poštovanje bluza”, zapisao je King u autobiografiji „Blues All Around Me”.

Kako je često izjavljivao, Frenk Sinatra mu je bio omiljeni pevač, i upravo ovom glumcu i muzičkoj zvezdi nebrojeno puta je zahvalio što je otvorio vrata zabavljačke industrije Afroamerikancima.

Svoju prepoznatljivu gitaru marke „gibson”, nazvao je „Lusil”, a prvi hit na „Bilbordovoj” listi imao je 1952. sa pesmom „3 O’Clock Blues”. Objavio je više od 40 studijskih albuma, i smatra se ključnim autorom za popularisanje bluza. Uticao je na brojne generacije muzičara, od Erika Kleptona, Džefa Beka, Stivija Rej Vona, do sastava „Ju tu”, sa kojima je krajem osamdesetih snimio duet „When Love Comes To Town”.

Bio je koncertni „manijak”. Svojevremeno je imao po 300 svirki godišnje, a rekord je postavio 1956, kada se 342 puta popeo na binu. Poslednjih godina to je sveo na „samo” stotinu koncerata. Najveću pauzu napravio je 1968 – trajala je tri meseca, kada je obećao supruzi da će se „malo smiriti”. Zanimljivo je da je do 70. godine, s obzirom da je imao pilotsku dozvolu, lično upravljao avionom tokom turneja.

Osvojio je 15 „Gremija”, uvršćen je u Rokenrol hol slavnih, a na „Rolingstonovoj” listi najboljih gitarista svih vremena našao se na trećem mestu. Dva puta se ženio, i iza sebe je ostavio petnaestoro dece, kao i 50 unuka.

U Beogradu sam čovek

Dragocenu priliku da čuvenog muzičara vidi i sluša ovdašnja publika imala je nekoliko puta.

– Kada je 1973. bio na Beogradskom džez festivalu, radio sam kao prevodilac i sećam se da je bio oduševljen. Govorio je: „Gde god da odem vide me kao crnog muzičara, i traže mi drogu, a vi me vidite kao čoveka”. Sedeli smo, pili piće, i bilo mu je toliko lepo da maltene nije hteo da ide na avion – seća se Đorđe Milutinović, direktor Kombank arene, koji je još dva puta organizovao Kingova gostovanja u Centru „Sava”, 1991. i šest godina kasnije:

– Te 1991. kada je već počeo rat u SFRJ, bio je među retkim muzičarima koji se nije uplašio da dođe ovde. To dovoljno govori kakav je bio čovek. I nikada mu nije bilo teško da popriča sa obožavaocima, da se slika sa njima, dozvoli im da vide njegovu „Lusil”.