Mediji daju „Fejsbuku" tekstove, ali ne i oglase

Posle višemesečnog „udvaranja”, „Fejsbuk” je uspeo da ubedi velike izdavače i medijske kuće da deo sadržaja objave direktno na ovoj društvenoj mreži. Projekat „Instant članci” zaživeo je u sredu, a njegova suština je da se umesto linkova ka medijskim sajtovima ceo tekst objavi na popularnoj društvenoj mreži.

Za početak, sedmično će izlaziti samo nekoliko tekstova devet izdavača: „Njujork tajmsa”, „Nacionalne geografije”, „En-Bi-Si njuza”, „Bazfida”, „Atlantika”, „Gardijana”, „Bi-Bi-Sija”, „Bilda” i „Špigl onlajna”. Svi su pristali na uslove definisane višemesečnim delikatnim pregovorima, uprkos strahu da bi učešćem u projektu mogli da ugroze sopstveni biznis. „Fesjbuk” im je dozvolio da prikupljaju podatke o čitaocima pomoću istih alata kojima prate posetioce sopstvenih sajtova. Oglase mogu da sami prodaju i zadrže ceo prihod ili dozvole mreži da ih prodaje i uzme 30 odsto dobiti. Većina je odlučila da sami prodaju oglase i sačuvaju sto odsto zarade.

Kao najveća prednost za čitaoce navodi se deset puta brže učitavanje sadržaja, jer nestrpljivi vlasnici smartfona ne žele da troše vreme da bi kliknuli na link i tekst čitali na sajtu novina.

Analitičari medijskog tržišta kažu da izdavači i nemaju mnogo izbora i da moraju da sarađuju sa društvenim mrežama koje imaju suviše veliku publiku da bi se ignorisale. Pre dve godine 40 odsto saobraćaja medijima je dolazilo preko pretraživača kao što je „Gugl”, a 14 sa društvenih medija, a sada ih više dolazi sa „Fejsbuka” i „Tvitera”.

Strahuje se ipak da će „Fejsbuk”, koji ima 1,4 milijardi članova, kao moćni distributer medijskog sadržaja odvući čitaoce i reklame. „Konci” su u njegovim rukama, u vidu algoritama koji definišu šta će koji korisnik da vidi na zidu sa aktivnostima, a oni se često menjaju. Ova mreža je prošlog meseca rešila da objavama prijatelja da prednost nad medijskim naslovima i ostala je pri tom stavu.

„Na prvom mestu nam je da pomognemo ljudima da se povežu sa porodicom i prijateljima. Na drugom je da im pomognemo da se informišu o svetu koji ih okružuje”, rekao je Kris Koks, direktor za proizvode.

„Njujork tajms”, koji ima „digitalnu rampu” i posle 10 besplatnih članaka mesečno naplaćuje ostatak sadržaj, za početak neće računati u tih 10 tekstove čitane preko „Fejsbuka”. Direktor lista Majk Tompson ocenio je da je ovo eksperiment u kojem vredi učestvovati. „Fejsbuk” je svima ponudio nove alate da bolje predstave svoj sadržaj, na primer, da postave fotografije u visokoj rezoluciji koje čitaoci mogu da zumiraju i pogledaju iz svakog ugla.

Novinarka „Njujork tajmsa” Kler Kejn Miler ocenila je da je ovo velika promena u odnosu između medija i čitalaca.

„Naslovna strana novina davno je izgubila na značaju. Tekstovi, fotografije i grafike raznih medija postali su samo fragmenti koje čitaoci nalaze najčešće na društvenim medijima. Slično se dogodilo muzičarima kada su na ‘Ajtjunsu’ počeli da prodaju pojedinačne pesme umesto albuma. Ali izveštaji, kao ni albumi, nisu pisani s takvom namerom. Urednici, između ostalog, čitaocima nude svoju procenu događaja i ona se razlikuje od medija do medija, što su generacije čitalaca do sada znale da cene. Tradicionalni urednici su izgubili deo kontrole, ali ko je sada ima? Izgleda, prijatelji koji preporučuju članke i ‘Fejsbukov’ algoritam”, zaključila je Miler.