Kolika je energetska zavisnost Srbije?

Posle faktičke propasti projekta „Južni tok” intenzivirane su debate kako obezbediti energetsku sigurnost zemlje. Iznenađujuće je dobar podatak da je energetska zavisnost Srbije 2013. iznosila 23,5 odsto i da smo bili četvrta država u Evropi po minimumu zavisnosti od inostranih energenata. Od suseda, energetska zavisnost Hrvatske iznosila je čak 52 odsto, Makedonije 48, Crne Gore 26 i Albanije 25 procenata. Ovaj rezultat ipak treba posmatrati u kontekstu prepolovljene industrijske proizvodnje u našoj zemlji u odnosu na četvrt veka ranije. Podaci se odnose na potrošnju primarne energije, koja je znatno viša (za 50 odsto) od potrošnje finalne energije. Naime, primarna energija se koristi za proizvodnju struje, mazuta, benzina… Potrebne količine uglja (učestvuje u potrošnji primarne energije sa 50 odsto), obezbeđuju se iz domaće proizvodnje sa više od 90 procenata (dok se npr. metalurški koks uvozi). Potrošnja uglja dominantno je vezana za proizvodnju energije transformacijom (električna energija), pre svega u termoelektranama.

Za razliku od uglja, oko tri četvrtine nafte i njenih derivata i četiri petine prirodnog gasa obezbeđuje se iz inostranstva. Uvoze se naftni derivati (primarni benzin, tečni naftni gas, evrodizel, bazna ulja). Trenutno se najviše gasa uvozi iz Rusije, s tendencijom potpunog vezivanja za ruski gas, a slična je situacija i s naftom i naftnim derivatima (deo nafte i gasa koji se proizvodi u Srbiji opadaće narednih godina). Od ostalih energenata, najznačajniji su hidroenergija i biomasa, odnosno drvo (zajedno čine oko osmine potrošnje primarne energije).

Izražen problem jeste to što je potrošnja primarne energije po jedinici BDP u Srbiji veća za 15 procenata od svetskog proseka i skoro dvostruko viša nego u evropskim državama članicama OECD. To govori o niskoj energetskoj efikasnosti, što je problem na kome treba intenzivno raditi.

Procenjuje se i da će uvozni deo u finalnoj potrošnji energije narednih decenija lagano rasti, te da će, u skladu s Energetskom strategijom Srbije, u 2030. godini dostići 37,4 odsto. Po sektorima potrošnje finalne energije najviše se troši u sektoru domaćinstava (35 odsto), zatim industrije (27), te saobraćaja (25 procenata).

U skladu s procenama World Energy Outlook iz 2014, očekuje se do 2040. uvećanje tražnje za primarnom energijom za 37 procenata, s tim da će potrošnja prirodnog gasa porasti za 50, a nafte za deset odsto. Ovi trendovi imaće nepovoljne posledice po energetsku sigurnost Srbije. To se vidi i na osnovu procena Energetske strategije Srbije iz 2014, gde se projektuje da će uvozna zavisnost, kad je reč o prirodnom gasu, 2030. biti čak 97,6 odsto, dok će uvoz nafte porasti na više od 90 odsto ukupne potrošnje.

Za manju energetsku zavisnost Srbije neophodno je ispuniti dva uslova: povećati proizvodnju energije iz sopstvenih energetskih izvora (pre svega iz hidro-potencijala), te promeniti cenovnu politiku koja donosi gubitke, odnosno neracionalnu potrošnju energije. Najavljeni rast cena struje, iako nepopularan, čini se kao racionalno rešenje, koje bi trebalo da bude praćeno štednjom energije gde god je to moguće (tzv. energetska efikasnost).

Institut za evropske studije