Priča o Solunu i somunu

Pravi odmor počinje udobnim putovanjem do željenog odredišta. Kako odabrati najefikasniji, najkomforniji, ali i najjeftiniji prevoz?
– Poznato je – kaže Dobrivoje Matović iz Top tursa – da izbor prevoza umnogome određuje i cenu aranžmana. Ovi troškovi, u većini aranžmana, zahvataju i do 60 odsto od ukupne cene. Top turs najviše koristi čarter letove JAT-a. Avionska karta za Hurgadu košta 245 evra, a boravak u hotelu sa tri zvezdice – 119 evra. Smeštaj u hotelu sa pet zvezdica košta 269 evra. To je mnogo jeftinije od redovnog leta koji uz takse košta oko 500 evra do Egipta i nazad. Putnicima se isplati da putuju u aranžmanu agencije jer mogu da koriste mnoge prednosti hotelskog smeštaja, lakše se dolazi do viza, transfera...

Kad je reč o Turskoj (Marmaris), situacija je slična: na primer, avionski prevoz košta 155 evra, a prosečan hotel 170. Top turs ne organizuje autobuski prevoz za Tursku jer smatraju da je put predugačak, ma koliko autobus bio luksuzan. Ali, cena kraćih tura autobusom do Grčke, Bugarske i Crne Gore daleko je niža nego da se putuje sopstvenim prevozom, i kreće se od 55 do 70 evra (povratna karta).

Aleksandar Vučković iz Argus tursa, naprotiv, kaže da su kod njih aranžmani sa autobuskim prevozom mnogo traženiji, pa čak i u Tursku (1.500–2.000 km) putuju luksuznim autobusima, jer je razlika do 150 evra po osobi, u odnosu na avion, znatna. Ipak je lakše izabrati "zemaljski" prevoz za bliže destinacije, u Grčkoj ili Bugarskoj. Do Halkidikija ima 700 kilometara, do Katerinija 720, a do Krfa, čak, 1.200. Cena povratnih autobuskih karata je od 3.500 do 5.500 dinara.

Mada su autobusi izuzetno komforni, posle dvanaest pa i više sati putovanja nijedan luksuz ne ostaje bez primedbi. Granična čekanja, carinske provere i kolone mogu da otegnu putovanje.

Slobodan Leposavić iz Kontikija saglasan je da su avionski aranžmani znatno skuplji ali i komforniji pa čine najveći deo njihove ponude. Samo za bliža odredišta koriste autobuse, mada su čak i neke tradicionalne ture na točkovima, kao što su Bugarska i severna Grčka, obuhvatili avionskim prevozom. Cene čartera se kreću od 150 do 500 evra, u zavisnosti od destinacije i hotela, što obuhvata otprilike polovinu troškova aranžmana. A šta je sa onima koji odluče da putuju sopstvenim automobilom?

Na primer, putujući od Beograda do Soluna, preko Makedonije, pored viza za četvoročlanu porodicu (140 evra), mora da se plati i putarina do makedonske granice od oko 10 evra i u Makedoniji oko 3,50 evra (isto toliko i u povratku). Zelena karta košta oko 1.000 dinara, a međunarodna vozačka dozvola 2.000 dinara. Prosečna cena "supera" u Grčkoj je 1,06 evra, a u Makedoniji 0,88. Ukoliko za 1.500 pređenih kilometara utrošite 150 litara benzina, što je oko 160 evra, i na to dodate zdravstveno osiguranje od pedesetak evra (za četvoročlanu porodicu), račun iznosi oko 400 evra.

Put u sopstvenoj režiji do Kušadasija (1.260 kilometara, u jednom pravcu) koštao bi vas, po istim kriterijumima (vize za Tursku –10 evra, takse za Bugarsku – 10 evra), nešto manje od 400 evra, ne računajući eventualno noćenje na pola puta.

Do Budve i nazad (1.100 km u oba pravca) putovanje automobilom bi koštalo nešto više od sto evra. Nema viza, nema putarina, tako da ta okolnost može da bude presudna. Toliko iznose i četiri autobuske povratne karte na relaciji Beograd–Budva.

Ovom računicom, naravno, nismo obuhvatili pauze za kafu, ručak, prenoćište...

Ponuda je raznovrsna, svaki način prevoza ima prednosti i mane pa je odluka – kako putovati, često skopčana sa okolnostima koje nisu samo ekonomske prirode.