Nasilje i ćutanje

„Kada sam čula buku, u prvi mah sam pomislila da su se muž i žena u komšiluku posvađali, jer se to povremeno događa”, objašnjavala je juče na ulici u Martonošu jedna žena kada su je novinari pitali da li može da ispriča šta se dogodilo u kući Šandora Bajtija u Ulici maršala Tita broj 55.

Sociolozi i psiholozi će o uzrocima prave epidemije porodičnog nasilja u Srbiji, koje je samo u jednom selu u jednom danu odnelo sedam života, već izneti svoje stavove. Ipak, zvaničnih informacija o tragediji još nema. Novinari koji su se u nedeljno popodne sjatili u Martonoš pokušavali su iz razgovora sa komšijama i rodbinom koja ni sama nije bila previše upućena da sklope deliće priče koja je dovela do masovne porodične tragedije. O onome što je prethodilo nerado se govorilo, ali se saznalo da je ubijena Roža, bivša supruga Radeta Šefera, bar dva puta tražila zaštitu policije od muža nasilnika.

Ako se i može shvatiti zašto o takvim porodičnim tragedijama ljudi iz nasilnikove okoline nerado govore, nije jasno zbog čega istražni organi oklevaju da daju zvanične informacije. Kada ih i saopšte, one su besmisleno uopštene.

Više javno tužilaštvo u Subotici trenutno je jedina adresa na kojoj bi se moglo doći bar do osnovnih podataka o tome šta se dogodilo u Martonošu, kao i kakav je status francuskog državljanina koji je, braneći svoju porodicu i sebe, zaustavio i smrtno povredio Radeta Šefera. Međutim, novinarima je tamo saopšteno da pitanja pošalju tako što će tražiti informacije od javnog značaja, pa će na njih biti odgovoreno „ukoliko se proceni da je potrebno”, kako je rečeno za „Politiku” u Sekretarijatu Višeg javnog tužilaštva. Iako tužilačka istraga funkcioniše već više od godinu i po dana, nije određen portparol tužilaštva, a pitanja novinara se uglavnom ignorišu. „Politika” je odgovore na pitanja potražila i u Apelacionom tužilaštvu u Novom Sadu, kao hijerarhijski nadređenom. Potom nam je stigao dopis iz subotičkog Višeg javnog tužilaštva, u kojem nije odgovoreno ni na jedno od pitanja koje je „Politika” postavila, samo je potvrđeno da je zamenik višeg javnog tužioca u Subotici obavio uviđaj. Policijska uprava u Kikindi, područno nadležna za Martonoš, nije imala ovlašćenja da novinarima pruži bilo kakve odgovore, pa smo upućeni na Biro za informacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Tako izgleda potraga za valjanom informacijom koja se pretvara u iscrpljujuću borbu s birokratijom hijerarhijski postavljenih državnih institucija. Posle te borbe ostaje malo energije i prostora za neka sasvim jednostavna pitanja – da li su oni koji sada informacije prosleđuju „na kašičicu” reagovali pravovremeno onda kada su žrtve tražile zaštitu i upozoravale na pretnje.