Desna skretanja

Da počnem ovaj tekst citatom: „Na kraju krajeva, osnovni način da se umanji nejednakost nije progresivno oporezivanje, niti je minimalna nadnica. To je, zaista, obrazovanje. To je, zaista, ulaganje u kvalifikacije, ulaganje u škole.“ Ko je ovo rekao? Mora da je neki osvedočeni neoliberal, zaljubljenik u slobodno tržište; ili zli plaćenik koji zastupa interese svetskog lešinarskog kapitalizma? Greška! Tačan odgovor je – Toma Piketi! Da, da, upravo novoproizvedeni apostol levičara. Gde je to Piketi rekao? U razgovoru objavljenom na portalu „Econtalk”, na kome intervju vodi profesor ekonomije, a koji slušaju ili čije transkripte čitaju ozbiljni akademski ekonomisti. Kada je to Piketi rekao? Još 22. septembra prošle godine. Zbog čega sam sve ovo naveo? Iz tri razloga.

Prvo da obavestim piketijance o metamorfozi njihovog apostola. Čisto da znaju da dolazi do desnih skretanja, nekad se to zvalo revizionizam, pa će se možda formirati nove sekte: ortodoksni piketijanci i neopiketijanci. Pa će oni koji budu proglasili da imaju većinu sebe nazvati boljševicima.

Drugo, da prokomentarišem ovu pojavu. Zbog čega Piketi menja svoje stavove? Ovoga nije bilo u knjizi, bez obzira na to koliko se u navedenom intervjuu upinje da dokaže da jeste. Čini mi se da je, posle popularnosti koju je stekao u širokim laičkim krugovima, poželeo da malo priznanja dobije i od onih do kojih mu je, ipak, stalo. A njih nešto ne možete kupiti idejama iz izdavačkog megahita pod radnim naslovom „Oporezujte bogataše!“.

Treće i najvažnije: kakvi su ovi novi Piketijevi stavovi, ovaj novi katehizis? Nije loše, moram da priznam. Nikada nisam sumnjao u Piketijevo ekonomsko obrazovanje, a oni koji ga poznaju sa doktorskih studija kažu da je briljantne pameti. Sad joj se i dozvao!

Idemo redom. Minimalne nadnice dovode do nezaposlenosti, a njihov rast je uvećava, pa stoga raste i nejednakost. Zašto? Zbog odavno poznatog ekonomskog fenomena zvanog cenovna elastičnost tražnje, u ovom slučaju za radom. Kada se uvećava cena rada, troškovi poslodavca rastu, a on se prilagođava i svoj profit maksimizuje tako što otpušta sve skuplje radnike. Koliko je snažna navedena uzročno-posledična veza zavisi od mnogo faktora, a do informacije o tome, otelotvorene u koeficijentu cenovne elastičnosti, dolazi se empirijskim istraživanjima. Nezaposlenost loše utiče na nejednakost jer siromašniji (oni koji imaju isključivo radne dohotke) ostaju bez primanja. Time se uvećava ono što ekonomisti nazivaju nejednakost pre oporezivanja i transfera. Dakle, slažem se sa Piketijem.

Progresivno oporezivanje, na prvi pogled, umanjuje nejednakost, onu posle oporezivanja i transfera. Uzima se bogatim i daje siromašnim. Ali, ovaj zaključak može da zavara. Zbog čega? Opet citiram: „Ukoliko najveći deo štednje formiraju kapitalisti (a Piketi kaže da je tako, prim. B.B.) i ukoliko oporezujete prinose kapitala, oni će onda manje investirati. To znači da će se na dugi rok kamatna stopa uvećati (a time i nejednakost dohotka, prim. B.B.). Zbog toga bih opovrgao neke predloge da se umanji dohodak kapitalista.“ Ko je ovo rekao? Tačan odgovor glasi – Džozef Stiglic (AlterNet, 3. januar 2015)! Tako govori ikona neolevičara kada prestane da se bavi politikom i počne (zdravorazumskom) ekonomijom. Uzročno-posledična veza savršeno razjašnjena! Dakle, slažem se sa Piketijem. I sa Stiglicom.

Izlaz je, kaže Piketi, u investiranju u kvalifikacije, investiranju u škole. Time će se, zaista, na dugi rok, uvećanjem radnih dohodaka, umanjiti nejednakost. Dakle, slažem se sa Piketijem. Više volim termin ljudski kapital, ali da ne zakeram.

Da dodam par stvari. Smatram da je nejednakost opasna (po privredni rast, to je moja osnovna briga, ne nejednakost) onda kada je reč o nejednakosti u tretmanu i kada ona onemogućava da se resursi uvećavaju i efikasno upotrebljavaju. Zbog toga je nejednakost u dohotku opasna ukoliko onemogućava investicije u ljudski kapital, naročito onih najtalentovanijih. A ovaj problem se rešava drugim mehanizmima, a ne oduzimanjem od bogatih da bi se dalo siromašnima. Dâ se raspravljati o detaljima, ali za Srbiju je danas daleko bitnije da razmotri zbog čega su rezultati na PISA testu uglavnom ispod zemalja premaca (možda i štrajk nastavnika ime neke veze s tim), umesto da se bavi time kako nekom oduzeti bogatstvo ili dohodak.

Ovim obaveštavam neopiketijance da sam, imajući u vidu da se slažem sa ovim novim Piketijem (al’ je revidir’o – svaka mu čast), spreman da budem gost na njihovoj osnivačkoj skupštini. Ako me se sete, sete!

*Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu