Slučaj vile „Kazablanka" – prodaj to ponovo, Sem

Vrnjačka Banja – Kad je nešto oteto bude i prokleto, poruka je stare narodne izreke a koja se baš pokazuje istinitom u slučaju jedne vile kojoj je u Vrnjačkoj Banji menjan naziv kao i vlasnici. Najpre se zvala „Florida“, pa „Triglav“, pa „Kazablanka“, a od prvog i pravog vlasnika davno ju je otela država pa je ustupila ugostiteljskom preduzeću, da bi je u privatizaciji, na naš način, prodao onaj ko i nije vlasnik. Kupili su je oni koji su do imovine hteli brzo i popreko, pa je sud tu trgovinu poništio. Ali, tek je onda nastala pometnja, jer vilu traži država, preduzeće koje je koristilo, zatim i „nesavesni“ kupci, ali i prevareni poverioci, ponajviše jedna banka pa i naslednici prvog vlasnika.

Priča je krenula odavno, od vremena posle Drugog svetskog rata kada je pomenuta vila „Florida“, koja je imala suteren, visoko prizemlje, dva sprata i tavan sa prostranim placem, oduzeta vlasniku Andreju Dodiću. Bilo je to početkom 1955. godine, u vreme kada je država tu imovinu smatrala posebno korisnom za državnu privredu. Oduzela je vlasniku i ustupila na korišćenje preduzeću od kojeg će kasnije nastati firma, „Fontana“, potonji nosilac ugostiteljstva i turizma u Vrnjačkoj Banji. Vili je dat i novi naziv, „Triglav“, i korišćena je decenijama u pomenute svrhe ali, poput mnogih društvenih preduzeća u vreme tranzicije i „Fontana“ klizi u poslovni ponor. Stoga je imovina ovog preduzeća 2005. godine na brzu ruku privatizovana. Kupac je bio konzorcijum privatnih lica, koji ubrzo preprodaje deo imovine vile „Triglav“ preduzeću „Spa centar“ iz Beograda. Suvlasnici tog preduzeća su tada poznati političar Srđan Smiljković i njegovi ortaci Aleksandar i Željko Pejović. Kupoprodajni ugovor se overava kod Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji, kupci isplaćuju 21,7 miliona dinara, ime vile menjaju u „Kazablanka”, ali kupljenu imovinu ne mogu da upišu kao svojinu. Jer, to pravo vlasništva može da im prenese samo pravi vlasnik – država, nikako „Fontana” jer je samo bila korisnik objekta. Situacija se komplikuje i kasnijim poništenjem ugovora o kupoprodaji „Fontane“. Do toga dolazi jer onaj konzorcijum privatnih lica nije ispoštovao obavezu plaćanja imovine preduzeća. Nije, dakle, ni postao istinski vlasnik ovog društvenog preduzeća, pa proizlazi čak i da je vila bila u svojini „Fontane“ opet bi taj pomenuti konzorcijum prodao tuđe.

Zbog svega toga država Srbija, krajem 2010. godine tuži i prodavca „Fontanu” i kupca vile „Spa centar”, pa se ugovor o ovoj kupoprodaji poništava. Najpre, u Višem sudu u Kraljevu, a onda tu presudu potvrđuje i Apelacioni sud u Kragujevcu.

Iako je sve okončano 2011. godine, zastupnici kapitala „Fontane“ pa i države tek su se prošle godine setili da tužbom kod Privrednog suda u Kraljevu traže povratak vile, tj. izvršenje presuda. Država, zapravo, traži povratak vlasništva a „Fontana“ prava korišćenja, ali to još nije okončano i sve vreme kao i danas „Spa centar“ ipak koristi vilu. Uz to, iako su, kako su sudovi konstatovali, bili nesavesni kupci, suvlasnici „Spa centra“ sudski traže da im se vrate pare koju su uplatili za kupovinu vile. U međuvremenu su imali i poslovne nevolje, pa je pokrenut i stečaj „Spa centra“ i javljaju se njihovi poverioci koji, takođe, merkaju vilu, a posebno, kako se nekada zvala, Folks banka, kod koje su podigli kredit i, na samo njima znan način i ko zna kako dobijena dokumenta, vilu dali u zalog. „Kazablanka“ je, dakle, opet u potražnji a pritisla je i hipoteka. Na kraju, kod nadležne agencije pokazali su interesovanje i postupak restitucije pokrenuli i naslednici prvog i pravog vlasnika.

Kad se privatizacija obavlja na naš, kako se to kaže, burazerski način i kada se o oduzetoj pa „podržavljenoj“ imovini brine kao o tuđoj, teško je proceniti ko će prvi do „Kazablanke”.