Bekstvo od odgovornosti

Odgovornost je čudna i retka zverka u našim krajevima. O njoj se često priča, ali je malo onih koji su je videli svojim očima. Pred izbore mnogi političar za sebe ustvrdi da je u svom poslu odgovoran, dok njegov protivnik, kao po pravilu, nije. O ozbiljnosti pojma „odgovornost” govori i to što se pobednik na predsedničkim izborima u zakletvi koju polaže pred narodnom skupštinom obavezuje, između ostalog, da će „savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti”.

Zbog toga je zbunjujuće ponašanje predsednika Nikolića u slučaju dve aktuelne političke teme koje su se, igrom okolnosti, sustekle u ovih nekoliko dana. Jedna je predsednikova poseta Srebrenici, odnosno Potočarima, povodom 20. godišnjice od masakra nad Muslimanima, a druga je predsednikova nova platforma o Kosovu, koja je, prema novinskim napisima, završena i poslata premijeru.

Podsetio bih one koji su zaboravili da je na komemoraciji u Srebrenici na desetogodišnjicu događaja, 2005. godine, Srbija bila prisutna na najvišem nivou, prisustvovao je tadašnji predsednik Tadić. Na petnaestogodišnjicu ove tragedije, 2010. ponovo se u ime Srbije senima pobijenih poklonio predsednik Srbije. Na taj način je i simbolično Srbija pokazala svoj otklon od užasnog zločina koji je neko počinio u naše ime bacajući time ljagu na čitav narod. To je upravo razlog zašto je prirodno očekivati da se u Potočarima na dvadesetogodišnjicu pojavi predsednik Srbije Nikolić, čime bi pokazao da je osuda i distanciranje od zločina naše trajno opredeljenje, a ne pitanje dnevne politike.

Najnovija novinska vest kaže, ako joj je verovati, da se predsednik neće pojaviti u Srebrenici. Kao obrazloženje, dodaje se da je predsednik Bakiru Izetbegoviću predložio da skupa posete mesto stradanja Muslimana, ali i Srba, i pošto ovaj nije odgovorio, predsednik je odlučio da ne ide.

Ova vest me je kao građanina zabrinula iz nekoliko razloga. Prvi je to što ne mogu da prihvatim da od nekog drugog, u ovom slučaju od člana predsedništva susedne zemlje, zavisi da li će moj predsednik učiniti pravu stvar. Šta se mene tiče hoće li Bakir da ode u Kravicu? Kad bi otišao, pozdravio bih to iskreno, ali ako neće – ne interesuje me. No, jako mi je stalo da moj predsednik uradi ono što je njegov posao, bez izbegavanja odgovornosti, bez prebacivanja vrućeg krompira u ruke premijera. Lepo je sedeti na Kubi. Lepo je deliti kubanskoj deci laptope (mada je malo nejasno zašto kompjutere nisu dobila deca u Lebanu i Crnoj Travi, pod uslovom da tamo uopšte ima dece), lepo je sedeti na Crvenom trgu i mahati gardistima, no predsednikov posao je, a zakletva ga na to podseća, da mora savesno i odgovorno da izvršava SVE svoje dužnosti, čak i ako se ispostavi da su neke od tih dužnosti manje prijatne.

Kad je reč o novoj kosovskoj platformi, ona je, kažu novine, stigla na premijerov sto. Budući da je to već drugi po redu dokument na istu temu, sve deluje kao još jedna ritualna radnja koja nema za cilj da se zaista pronađe rešenje kosovskog pitanja – jer, prema najavama sadržaja, reč je o predlogu sličnom Koštuničinom i Tadićevom koji je odbijen 2005. godine – već da je jedina svrha pranje ruku ili, što bi Đorđe Vukadinović rekao, „spasavanje Nikolićeve duše". Uloga direktno izabranog predsednika nije da spasava svoju dušu tako što će svaku nepopularnu obavezu prebaciti na leđa predsednika vlade, već da u saradnji sa vladom na konstruktivan način doprinesu formiranju realističke i prihvatljive politike o Kosovu koja bi Srbiju izvela iz zone trajnog sukoba i otvorila perspektive stabilizacije prilika. Put za rešenje kosovskog čvora, znači, nije u pisanju spiska lepih i nerealnih želja kojima će desnica da aplaudira, već u nastavku dijaloga s Prištinom i onome što, recimo, radi Privredna komora, ovih dana, koja u saradnji sa kosovskim privrednicima otvara kanale ekonomske saradnje korisne za oba naroda.

Svakoga dana učini nešto što ti je mrsko, tako ćeš naučiti da se bezbolno nosiš sa odgovornošću, savetuje Mark Tven. Ako si predsednik, razmišljaj o interesu Srbije više nego o svom, savetuje život.