Stolica za safari

Kakve veze ima jedna stolica sa lovom na divlje životinje širom afričkog kontinenta, zalaskom sunca u pustinji, ekspedicijama avanturista po Tanzaniji, Keniji, Bocvani, Zambiji, Namibiji, Ugandi, Kongu? Sa foto-safarijima u balonima i lendroverima, na leđima slonova ili kamila...

Ima isto toliko veze kao što imaju modne kreacije slavnog Iva Sena Lorana koji je žene oblačio u pantalonice i jakne od nepromočivog, jakog platna i sa čuvenim džepovima sa velikim klapnama i dugmadima – sve u boji peska.

U poslednjih stotinak godina, osim modnih materijala sa desenima leopardovih šara, aktuelna je moda u „safari” stilu, i to ne samo za odeću, obuću i torbe već i za arhitekturu, enterijere i dizajn nameštaja.

„Safari” stilu nije odoleo ni jedan od najznačajnijih danskih arhitekata i dizajnera nameštaja, Kore Klint, koji je u drugoj polovini 20. veka osvojio svet. Svojoj najboljoj stolici dao je naziv „safari stolica”.

Izrađena je 1933. godine od drvenog masiva, snažne konstrukcije, sa vidljivim vezama i diskretno oblikovanim, jednostavnim, likovnim geometrijskim intervencijama. Sedište i naslon mogu da budu ili od snažnog kanvasa ili od kože, s tim da se naslon za leđa navlači sa gornje strane drvene, leđne konstrukcije. Treći ekskluzivni detalj jesu kožni kaiševi. Služe kao rukonasloni, dok su na donjem delu kaiševi nalik onim na muškim pantalonama, koji povezuju noge stolice, sa prednje i zadnje strane. Apsolutno je jedinstvena, i kad se bolje pogleda naziv „safari” nije slučajno odabran. Ima nečeg jedinstvenog u formi, konstrukciji i izboru materijala, što može da probudi asocijacije.

----------------------------------

Otac danskog modernizma

Danski arhitekt i dizajner nameštaja Kore Klint (1888–1954) smatran je ocem danskog modernizma u dizajnu enterijera. Kao sin poznatog arhitekte, poslušao je savet oca i završio studije arhitekture umesto da se posveti umetnosti. Paralelno je išao u školu likovnih umetnosti, radio u stolarskoj radionici i završavao studije arhitekture.

Prvu stolicu izradio je 1914. za jedan muzej i zatim dobio brojne narudžbine i od drugih muzeja. Istovremeno, dizajnirao je tkanine i lampe. Studio za dizajn otvorio je 1920. u Kopenhagenu. Posle očeve smrti, 1930, završio je ono što njegov predak nije: završio je jednu crkvu.

Kao arhitekta projektovao je nekoliko crkava, a kao dizajner nameštaja realizovao nekoliko modernističkih stolica koje su ušle u anale čuvenog danskog nameštaja 20. veka. Od 1944. radio je kao profesor na Arhitektonskom fakultetu u Kopenhagenu.

Osnovao je u Kopenhagenu Kraljevsku akademiju za umetnost. Dobio je mnogobrojne nagrade.

Radmila Milosavljević, arhitekta

www.dopisna-skola-ambijent.rs