Alergije napadaju sve više

Kijanje, zapušen nos, curenje, svrab i crvenilo očiju tipični su simptomi alergija sa kojima se, posebno u toku proleća kada su u vazduhu prisutne visoke koncentracije polenovih zrna, podjednako suočavaju i stari i mladi. Od alergijskog rinitisa, najčešćeg alergijskog oboljenja, u svetu oboleva trećina populacije, dok u Srbiji o broju osoba sklonih ovakvim tegobama nema zvanične baze podataka. Prvu pomoć građani obično traže u domu zdravlja, a lekari  priznaju da ovog proleća imaju znatno više pacijenata koji se bore sa alergijskim reakcijama.

– Broj novajlija je primetan. Mnogi pacijenti nemaju jasno izražene simptome, prati ih samo kijavica, pa kad ih uputimo kod ORL-a na dodatni pregled, ispostavi se da je reč o alergiji. Problem je što sezonske polenske alergije i prehlade imaju neke zajedničke simptome, pa ih je katkad teško razlikovati. Pacijenti ipak treba da znaju da prehlada prolazi za nekoliko dana, dok alergija može potrajati i nekoliko meseci. Najizraženije smetnje javljaju se upravo u aprilu i maju, pa sledeći put u avgustu, kad cveta ambrozija – objašnjava dr Mirjana Miladinović, iz Doma zdravlja „Palilula”.

Stručnjaci upozoravaju da je maj mesec kada ulazimo u fazu polena trava i korova. Polen drveća polagano prestaje, ali je lipa ovih dana i dalje prisutna, doduše, u veoma malim koncentracijama.

– Kada krene cvetanje lipe, mnogi pomisle da su alergični, a kada urade test ispostavi se da su alergični na polene različitih trava i korova, jer lipa ipak nije jak alergen – poručuje Mirjana Mitrović-Josipović, koordinator za praćenje alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Ovih dana je aktuelan polen trava. Donedavno je bio iznad granične vrednosti, ali je kiša znatno smanjila njegove koncentracije u vazduhu.

Lipa ipak nije jak alergen

– To ipak ne znači da mogu da odahnu jer sa prvim lepšim vremenom polen trava ponovo će se povećati. Uskoro kreće i polen četinara, ali i kopriva i bokvica koje su zasad prisutne u manjim koncentracijama. A sugrađani koji znaju da su alergični na trave već bi trebalo da se pripreme i u dogovoru sa lekarima počnu da koriste svoju terapiju – dodaje Mitrović-Josipović.

U odnosu na ranije decenije, broj alergičnih osoba se znatno povećao i u konstantnom je porastu. U Agenciji za zaštitu životne sredine kažu da su na to uticale klimatske promene, ali i nove invazivne korovske vrste koje se veoma brzo šire.

– Na vrhu liste je i zagađenje vazduha. Jer, kada pukne polenovo zrno zagađujuće materije lakše ulaze u njega, a to stvara još više alergijskih problema. Očekivalo bi se da više alergija ima u ruralnim sredinama gde ima i više zelenila, ali nije tako. Situacija je gora u gradu i to upravo zbog povećanog zagađenja – objašnjava Mirjana Mitrović-Josipović.

-----------------------------------------------------------

Do 2050. polovina sveta biće alergična

Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2050. godine  polovina stanovništva na planeti biti alergična. Najbezazleniji i prvi simptom je kijavica, ali bi i na to moralo da se reaguje jer alergije mogu da dovedu do hroničnih oboljenja pa čak i astme. Upravo alergije i astma su najčešće hronične bolesti u Evropi. Procenjuje se da više od 20 odsto Evropljana pati od nekog tipa alergije, dok 30 do 40 procenata dece ima takve tegobe. Njihov broj je u konstantnom porastu.

– Alergije se nikada u potpunosti ne mogu izlečiti, ali postoje načini da se drže pod kontrolom

– Najbitnije je izbegavanje kontakta sa alergenima

– Držate zatvorene prozore u toku sezone, a posle boravka napolju menjajte odeću

– Kupajte se i perite kosu što češće jer polenova zrna koja se zadržavaju i na odeći, koži i kosi mogu dodatno da iritiraju

-----------------------------------------------------------

Kalendar cvetanja

Trava – od polovine aprila do polovine oktobra

Bokvica – od polovine maja do početka oktobra

Koprive – od maja do polovine oktobra

Štirevi – od kraja jula do polovine oktobra

Pelin – od početka jula do sredine oktobra

Ambrozija – od polovine jula do kraja oktobra

*Podaci Agencije za zaštitu životne sredine za 2014.