Titula ništa finansijski ne popravlja

Dok u polufinalu doigravanja za prvaka države nije savladao Crvenu zvezdu, Partizan nije bio viđen kao finalista, a još manje kao pobednik. Razlog tome bila je starost igrača „crno-belih”. Njihovu darovitost niko nije osporavao, ali se smatralo da su premladi.

Premlad je, kao trener, i Vladimir Vujasinović, ali ih je, ipak, doveo do titule prvaka države.

Za to je, verovatno, zaslužna i sreća. Partizan je u „majstorici” polufinala izbacio „crveno-bele” na penale, u finalu je, takođe na Banjici, u drugoj utakmici potopio nade Radničkog, koji je u odlučujuće dvoboje ušao bez ključnih igrača, koji oni nisu hteli da igraju, pošto im klub duguje.

To ne umanjuje podvig „crno-belih”. Oni su protiv najjačeg sastava Kragujevčana u finalu Kupa Srbije imali pobednički pehar u rukama, ali su ga sami ispustili.

Rasplet u prvenstvu je, na neki način, nadoknadio ono što je tada propušteno i, što je još važnije, potvrdio ogroman trud, nepokolebljivu veru u sebe i sve ono bez čega se ne postaje šampion.

Šta je Vama, ovoj ekipi i klubu donela titula prvaka države?

Sezona je bila veoma teška, što zbog vrlo napornog kalendara, što zbog mladog tima, koji smo silom prilika formirali. Neki igrači su zasluženo postali prvotimci, a neki prerano, s obzirom na uzrast i stas, jer fizički još nisu dorasli da se bore u seniorskoj konkurenciji. Imali smo i imamo ogromne finansijske probleme. U takvim okolnostima putujemo na utakmice, plaćamo igračima te platice, čisto da nešto imaju... Nije bilo lako i kad se završi na ovakav način to je mnogo bolje nego da je na neki drugi. Ovo je veliko zadovoljstvo za mene, za stručni štab, za ove igrače, za ceo klub. U ne baš idealnim uslovima igrali smo dobro i osvojili titulu.

Samo veliko zadovoljstvo?

Znači mnogo za igrače i za nas trenere, jer smo ostvarili neke želje i nismo radili uzalud, osvojili smo trofej koji u ovakvoj konkurenciji nije lako osvojiti. Što se tiče finansija, neće se ništa bitno popraviti.

Zašto?

Zato što se naš sport, a ne samo vaterpolo, nalazi u takvim okolnostima. Nije prioritet ulagati i pokrenuti vaterpolo. Stoji veoma nisko i nema nagoveštaja da će nešto da se promeni.

Šta radite u takvoj situaciji?

Nastojimo da zadržimo „klince”, da zadržimo veći deo ekipe da bismo bili konkurentni u Ligi šampiona i Jadranskoj ligi, da izguramo i sledeću sezonu.

Može li nešto da se zaradi od onih koji će otići?

S većinom imamo ugovore, može da se dobije neko obeštećenje, ali to nije veliki novac. Prelazni rok počinje narednog meseca. Zasad nema ništa, mada pretpostavljamo da bi mogao da ode Mandić, možda Gilen... Soro je završio s Partizanom i sledeće sezone posvetiće se reprezentaciji Brazila.

Partizan je prošlog leta ostao bez nekoliko vrlo važnih igrača...

Igrače koji želeli da napuste klub, koji su dobili neku ozbiljniju ponudu nismo mogli da zadržimo. Nismo mogli da ulazimo u „pregovarački rat”. Ko se javi da hoće da ide, taj i ode.

Ova titula potvrđuje da kao trener napredujete...

Učim svakodnevno. Ide dobro, ali je to daleko od onog vrhunskog nivoa. Treba još mnogo da radim. Tako sam razmišljao i kao igrač. Sport se stalno menja... Recimo, tehničke i taktičke stvari se menjaju, pa zato mora znanje da se obnavlja i usavršava. Zasad imam snage za to. Nastojim da ovim mladim igračima prenesem ono što znam.