Za povratak 200.000 Srba potrebni vekovi

Kosovska Mitrovica – U 2015. godini, do kraja maja, na teritoriju Kosova i Metohije vratila su se samo dva člana porodice Belošević, a zvaničnici navode da je to učinilo oko 4.000 Srba, ostvarivši „održiv povratak”.

U selo Crkolez, u opštini Istok, od 28. februara, na svom ognjištu su Žarko (60) i Stana (55) Belošević, u ruiniranoj kući, sa oko šest hektara zemlje i osam hiljada dinara, koliko dobijaju od države Srbije. S njima se proletos vratio i sin, ali je zbog bolesti ponovo u centralnoj Srbiji, „na teretu bratu i sestri”. Beloševići su se, kažu u Ministarstvu za povratak i zajednice u kosovskoj vladi, „dobrovoljno vratili”.

I Stana, u telefonskom razgovoru za „Politiku”, tvrdi isto, s tim što navodi da je „bolje dobrovoljni umreti na svojoj zemlji, nego u belom svetu”.

– Niko nas do sada nije obišao. Da nije rodbine i komšija i monaha iz Visokih Dečana pocrkali bismo od gladi. Mesečno, samo meni, za insulin i lekove za štitnu žlezdu treba šest hiljada dinara. Došao je i sin s nama, ali se zbog bolesti, povređeno mu je oko, vratio u Kragujevac. Nemamo ni kravu, ni kozu, ovcu, nijednu kokošku. Dala nam rodbina dva praseta da se bar nešto vije po oboru – u dugom telefonskom razgovoru priča Stana Belošević, koja se posle skoro 16 godina, s mužem, nekadašnjim radnikom Poljoprivredne zadruge u Rakošu, vratila na „svoju zemlju”.

Stana i Žarko su za statistiku samo broj među 200.000 Srba koji su u junu 1999. godine, bežeći od albanskih ekstremista i NATO snaga, neki novi život potražili van Kosmeta. Sada je sve izvesnije da će, ukoliko se nešto drastično ne izmeni, tačnije ukoliko Priština i međunarodna zajednica ne pokažu krajnje dobru volju u nameru, raseljenim Srbima, ako se povratak nastavi ovim tempom, trebati nekoliko vekova da ponovo budu na svojim ognjištima.

Zvanične podatke i zvaničnu evidenciju o povratku raseljenih (ne samo Srba) po Rezoluciji 1244 SB UN vodi UNHCR, koji podatke dostavlja, po zahtevu, zvaničnom Beogradu, odnosno Kancelariji za Kosovo i Metohiju i kosovskom Ministarstvu za povratak i zajednice.

Međutim, kao što i povratak punih 16 godina ide izuzetno sporo, čak poražavajuće, tako i tačan broj povratnika varira, zavisno od toga kome se obratite.

Prošle nedelje, Ivica Dačić, ministar inostranih poslova Republike Srbije, na sednici Saveta bezbednosti u Njujorku, u kvartalnom izveštaju koji se već godinama podnosi, izneo je podatak o povratku 14 Srba. Tragom te vesti, potražili smo odgovor u Kancelariji za Kosmet i u kosovskom Ministarstvu za povratak.

– U prva četiri meseca ove godine, na teritoriji Kosova i Metohije je registrovano 46 povratnika – kazao je za „Politiku” Boro Tajić, iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju, u sektoru za ekonomski razvoj i održiv povratak.

Tajić nije mogao da kaže koliko je među tih 46 povratnika Srba, ali je precizirao da se od 1999. do 2015. na Kosmet iz centralne Srbije, prema podacima UNHCR-a, vratilo 12.145 lica srpske nacionalnosti. Od njih je „tek nekih 4.000 ostvarilo održiv povratak”.
– Kvartalni izveštaji koji se razmatraju u  SB UN ukazuju na zabrinjavajući trend smanjenog povratka interno raseljenih lica. Glavne prepreke za održiv povratak su bezbednosna situacija, nedostatak efikasnog mehanizma za zaštitu i pristup pravima, nerešeno pitanje povratka imovine, nemogućnost korišćenja uzurpirane, uništene stambene i poljoprivredne imovine, nedovoljno fondova za rekonstrukciju i izgradnju stambenih jedinica, ali i otežan pristup javnim službama i mogućnost upotrebe maternjeg jezika – ističe Tajić, uz naglasak da međunarodna zajednica sve manje pažnje posvećuje raseljenim licima, a i donatori više ne izdvajaju sredstva, jer su finansije preusmerili na veliki broj starih i novih žarišta i izbeglica u svetu.

U Kancelariji za Kosmet još navode da je „zadatak da se pronađe sveobuhvatno rešenje za povratak”, odnosno „zaokruži paket” koji podrazumeva sve aspekte života. A, to prvenstveno znači bezbednost, pristup zdravstvu i obrazovanju, javnim ustanovama, uslove za rad, zaradu i izdržavanje porodice. Uz naglasak da je Srbija na prvom mestu u Evropi po broju interno raseljenih lica – ukupno njih 209.112, od kojih je 18.000 unutar Kosova i Metohije – Tajić kaže da Kancelarija za Kosmet u cilju podrške održivom povratku realizuje mnogobrojne projekte.

Tako je u devet opština „realizovala zahteve u građevinskom materijalu, izgrađeno je i rekonstruisano 25 kuća, izgrađeno je 40 stanova, finansirano je 13 projekata, a u 2015. planira se izgradnja prvog, velikog, modernog i ekonomski samoodrživog povratničkog naselja na severu Kosmeta”.

Za razliku od Kancelarije za Kosmet, u kosovskom Ministarstvu za povratak i zajednice nisu mogli da daju tačan broj srpskih povratnika u proteklih 16 godina. Uroš Staletović, savetnik portparol, za „Politiku” kaže da se od 1999. do 2015. godine, od ukupno 250.000 raseljenih, na Kosmet vratilo 25.896 lica što je deset odsto od ukupno raseljene populacije.
– U saradnji s UNHCR-om imamo podatak da se od 2009. do prošle godine vratilo 2.874 Srba – naveo je za „Politiku” Staletović, koji, kao i naš prethodni sagovornik, kaže da su bezbednosna situacija, uzurpirana imovina, nezaposlenost, nemogućnost pristupa školama, zdravstvenim ustanovama, nemogućnost upotrebe maternjeg jezika samo neki od problema s kojima se povratnici, a i oni koji nameravaju da se vrate, suočavaju.