Život iznad svih snova

Francuska glumica, scenaristkinja i rediteljka Emanuel Berko (Pariz, 1967) doživela je trijumf na 68. Kanskom festivalu. Ovogodišnji festival počeo je njenim društveno angažovanim filmom „Glavu gore” koji potpisuje kao scenaristkinja i rediteljka, a završio se uručenjem nagrade za najbolju glumicu prema odluci žirija predvođenog braćom Koen.

Emanuel Berko tu svoju glumačku „palmu”, osvojenu za ulogu francuskom filmu „Moj kralj” rediteljke Majven, ravnopravno deli s američkom glumicom Runi Marom (za ulogu u filmu „Kerol” Toda Hajnesa), što je na sceni Teatra Limijer prokomentarisala rečima: „Osećam radost deljenja ove nagrade s drugom glumicom, jer je malo prevelika za mene da je sama nosim. Život može da ide dalje od sna, ali večeras moj život otišao dalje od svih mojih snova!”

Da li je ovogodišnji Kan u znaku Emanuel Berko?

Ha, pa može se tako reći, iako je to čista slučajnost. Imati svoj film u Kanu i biti glumica u tuđem filmu koji se takmiči na festivalu, zaista je nešto što se gotovo nikada ne dešava.

Vama je pripala čast da filmom „Glavu gore” svečano započnete 68. Kan?

To zaista jeste izuzetna čast, ali je to bilo i ogromno iznenađenje za mene. Kada mi je Tijeri Fremo (direktor festivala, prim. aut.) rekao da je film „Glavu gore”, koji je i više nego socijalna drama, odabrao za otvaranje, pomislila sam da je to čudno jer je svečano otvaranje uvek toliko glamurozno i s velikim svetskim zvezdama na crvenom tepihu. Činjenica je da u mom filmu igra i velika Katrin Denev i da je Kanu uvek čast da je ima, ali moj film je mali, iako ne i nevažan. Zato sam bila i veoma dirnuta pozivom. Više dirnuta nego polaskana.

Vi ste i višestruki kanski povratnik, pa ni vaša pojava na crvenom tepihu nije bez značaja?

Moja prva nagrada u Kanu bila je za studentski film „Praznici”, moj prvi dugometražni igrani film „Popustljiv” bio je prikazan u programu „Izvestan pogled” koji tada nije bio takmičarski, a prvi put sam u Teatru Limijer bila dočekana aplauzom kao koscenaristkinja i glumica u Majveninom filmu „Policija” koji je osvojio Gran pri 2011. Sada je bila sasvim drugačija situacija i ne mogu reći da mi nije prijalo što je moj trud i veliki rad vrednovan na veoma lep način u ovoj velikoj filmskoj porodici.

Postali ste ravnopravni član ove velike ali i prestižne međunarodne filmske porodice?

To je važno zato što mi, filmski autori često radimo sami a u Kanu dobijete taj osećaj pripadnosti porodici. Dobijate priznanje porodice koja je zajedno s vama iskusila rigoroznu selekciju. Zato je taj mali osećaj legitimiteta izuzetno dragocen.

S koleginicom Majven, koja je poput vas i glumica i rediteljka, ponovo sarađujete u filmu „Moj kralj”, ali sada samo kao glumica. Kakav može da bude odnos između dve žene filmska stvaraoca?

Divim se Majveninom jedinstvenom, rekla bih unikatnom, stilu. Iako se moji i njeni filmovi međusobno i stilski i estetski razlikuju, a i način rada nam je drugačiji, nas dve ipak imamo neke sličnosti. I jedna i druga težimo realizmu i neku vrstu zadiranja u utrobu istine. To što me je zamolila da prihvatim ulogu potčinjene žene u filmu o strasnom i veoma destruktivnom odnosu između dvoje ljudi koji se vole, znači da je verovala da ja mogu da budem dirnuta temom i da mogu da je sledim u njenom traganju za istinom.

Vaš partner u filmu je i izvanredni Vinsent Kasel koji i sam imao dvostruku pojavu u Kanu?

Vinsent ima izvanrednu ulogu u „Priči nad pričama” Matea Garonea i on je bez sumnje jedan od raskošno talentovanih ljudi, s bogatom i raznovrsnom internacionalnom karijerom. On i ja smo partneri koji se dobro razumeju i osećaju i zajedno smo bili spremni da odgovorimo na Majvenin pristup i priči i samom filmu „Moj kralj” koji je ekstremno realistički i gotovo organski prirodan. Mi tumačimo likove koji prolaze period od 10 godina strasne i burne veze. Njihova ljubav je ogromna, ali i destruktivna. Oni ne mogu da žive zajedno, ali su i nesposobni da se raziđu, a takvih je slučajeva užasavajuće mnogo u stvarnom životu. Zato je Majven insistirala na maksimalnoj realističnosti, insistirajući da nas dvoje improvizujemo dijaloge i tako stvorimo utisak dokumentarnog filma.

U vašem filmu „Glavu gore” nema improvizacija, vi ste s Marsijom Romano napisali precizan scenario?

Moj sistem rada je takav da ne krećem u snimanje dok nemam dobro napisan i detaljan scenario. Tako je i s filmom „Glavu gore” čija je tema maloletnička delinkvencija i sistem rešavanja ove problematike u Francuskoj...

Očigledno da je sistem dobar, jer su u vašem filmu svi likovi dobri?

Ovo jeste neka vrsta mog omaža socijalnim i domskim radnicima i sudijama za maloletničku delinkvenciju. Svima onima koji daju svoje dragocene doprinose u procesu izvođenja delinkventske dece na pravi životni put i koji su se dugo borili da sistem postane takav da se prednost daje obrazovanju, a ne slanju u zatvor. Sama priča jeste delimično bila inspirisana mojim ujakom koji je dugo radio s takvom decom, ali sam ja uradila velika istraživanja sveta i sistema maloletničkog pravosuđa, pa tek onda sela da pišem scenario.

Tijeri Fremo je u nekim svojim najavama pomenuo da ovaj vaš film ima i politički angažman? Mislio je na januarske događaje u Francuskoj?

Mislim da jeste, verovatno imajući u vidu da teroristi, izvršioci napada na „Šarli Ebdo”, kao delinkventska deca, takođe nisu imali šansu da dobiju dobro obrazovanje, a o čemu moj film takođe govori...

--------------------------------------------------------

Runi Mara: Neverovatno sam počastvovana

Runi Mara u Kanu (Fotodokumentacija festivala)

Za ulogu Tereze u filmu „Kerol” Toda Hajnesa, rađenom prema romanu „Cena soli” Patriše Hajsmit, mlada američka glumica Runi Mara, ravnopravno s Emanuel Berko, osvojila je kansku nagradu za najbolju glumicu.

U izjavi upućenoj javnosti (nagradu je umesto nje na sceni primio reditelj), Runi Mara je izrazila ogromnu zahvalnost članovima kanskog žirija, dodajući da je doživela neverovatnu čast. „Znala sam da je adaptacija romana nešto posebno, ali ono što je Tod Hajnes načinio sa njom, iznad je svega što sam mogla da zamislim. Rad s Kej Blančet kao partnerkom je zaista bio ostvarenje mog velikog sna. Radile smo teško kako bismo se uverili da će film ’Kerol’ ugledati svetlost dana”, izjavila je Runijeva, koja je postala poznata posle uloge u filmu „Devojka sa tetovažom zmaja” 2011. godine.