Papa sprema ukaz o životnoj sredini

Opet su se na našu neveselu svakodnevicu, survale sumorne slike grada i velikih poplava podsećajući nas na prošlogodišnje majske potope. I dok je ova elementarna nepogoda zahvatila manje područje od prošlogodišnjih, ponovo se nameće pitanje kako da odgovorimo na još jedan izazov 21. veka: klimatske promene.

Svetske vlade pregovaraju već decenijama kako celo čovečanstvo može da odgovori na ovaj izazov. Papa Franjo sprema i papski ukaz o životnoj sredini i održivom razvoju, kojim želi da utiče na milione vernika i njihova razmišljanja o ovom problemu. Razvijene zemlje, koje su i bile najveći zagađivači žele da se zemlje u razvoju odreknu uglja kao pokretača njihove ekonomije. Sa druge strane, zemlje u razvoju smatraju da imaju prava na jednake razvojne šanse. Zapadno potrošačko društvo, čije se ponašanje sada preslikava na ekonomije u usponu, jedan je od glavnih pokretača globalnog zagrevanja.

Klimatske promene se uglavnom odnose na globalno zagrevanje usled visokih emisija štetnih gasova. Oni ostaju u atmosferi i zagrevaju planetu, uzrokujući promene klime koje se manifestuju na različite načine. Kada se svakog proleća žalimo kako je leto prerano stiglo, i kako je ono pravo proleće gotovo i nestalo, kada delovi Srbije postanu prizori poplava biblijskih razmera to su samo neke od posledica klimatskih promena. A odakle dolaze svi ti gasovi koji zagrevaju atmosferu?

Kada kupite jednu košulju proizvedenu u Kini jer je jeftinija doprineli ste malo globalnom zagrevanju. Fabrike u Kini (i ne samo u Kini) rade dan i noć kako bi zadovoljile naše potrošačke strasti. U tom procesu koriste struju, koja se dobija sagorevanjem uglja (koje je najprljavije gorivo), kako bi se osvetlile fabrike. Dodatna energija se sagoreva prilikom transporta brodom, pa vozom ili šleperima do Beograda. Ta jedna košulja je možda jeftina za vaš džep, ali ima mnogo veće posledice. Svaki put kada upalite automobil umesto da se prošetate do prodavnice, ista je priča.

Tehnička rešenja o tome kako smanjiti emisije kako bi se klimatske promene usporile i zaustavile možemo ostaviti stručnjacima, koji o tome debatuju danonoćno. Ono što je ključno i od čega će uspeh bilo kog tehničkog rešenja zavisiti, jeste učešće svakog od nas. Klimatske promene nisu mit. Preterana potrošnja, bespotrebne vožnje automobilima, upaljene sijalice po napuštanju sobe su samo deo problema. Potrebna je mnogo šira i sveobuhvatnija promena svesti.

Treba da shvatimo da se Zemlja menja i da smo mi za to odgovorni. Kao čovečanstvo i pojedinci. Nisu ni Velika Britanija ni Francuska odgovorne za to što neki od nas i dan-danas bacaju smeće u reke i što su neka jezera u Srbiji domovi plutajućih deponija, niti što sagorevamo ugalj velikom brzinom zarad jeftine izvozne struje. Ponekad je zastrašujuće koliko se mi kao nacija kunemo u svoju zemlju i njene lepote a onda činimo i moguće i nemoguće da je zagadimo. Nije toliko bitno koliko će Srbija utrošiti novca kako bi usvojila i primenila evropske zakone u ovoj oblasti, ako se svako od nas ne odnosi odgovornije prema sopstvenoj sredini, ništa neće biti vredno.

Neko će sigurno reći da su ovakve male lekcije bespotrebne jer se svi bore za goli život. Treba jednom za svagda razumeti: ne promenimo li sopstvene navike, život će postati mnogo teži. Od klimatskih promena nas neće spasiti ni članstvo u Evropskoj uniji, ni bliskost sa Moskvom a ni molitve. Protivgradne rakete više nisu dovoljne. I da, klimatske promene nisu još jedna prazna priča buržoazije, one nažalost udaraju na najsiromašnije prvo. Kao takve možda nisu pravične, ali su i te kako stvarne.