Da li smo zaista lud narod

Poštovani gospodine Raškoviću,
Verovatno Vam se niko otkad ste iznenada, pre više godina, napustili zemni život nije ovako direktno obratio, iako su vas mnogi zbog jedne Vaše čuvene izjave citirali, češće u negativnom nego u pozitivnom kontekstu. Reč je o izjavi da su Srbi lud narod! Kao ugledan neuropsihijatar i osnivač Srpske demokratske stranke sigurno ste imali dobre razloge kad ste, ako se dobro sećam, pre definitivnog napuštanja politike ili odmah potom, izrekli rečenicu koju najveći deo Srba nije hteo ni da čuje, jer su je doživeli kao Vašu izdaju i još jednu satanizaciju, ali ovog puta od uglednog autora koji se dobro razume u naš, srpski mentalitet.

Ovaj lični dodatak "koji se dobro razume u naš, srpski mentalitet" – niko nije pominjao, valjda, zbog isto tako ludog vremena u kojem smo tada živeli, ili možda zato što su retko složni Srbi tada odlučili da Vas definitivno prebrišu i politički i ljudski? (Koliko u tome ima istine svedoči i podatak da je ovih saharskih julskih dana bila petnaestogodišnjica Vaše smrti, ali to niko nije našao za shodno da obeleži?).

Na svu sreću, ubrzo ste nas napustili, tako da niste morali da slušate komentare i objašnjenja Vaše izjave: "Srbi su lud narod." Kao psihijatar dobro ste znali da Srbi misle da su najpametniji, najtalentovaniji (u nekim stvarima i jesu, ali to nije domen politike), da ih ceo svet ne razume, odnosno razume, jer inače ne bi skovali izreku: "Govori srpski da te ceo svet razume"!?

Kao što sigurno pretpostavljate (a možda i znate?), potpuno smo se izdelili, i horizontalno i vertikalno. Svi bivši ju-narodi imaju svoje priznate države, Srbi se još bore da sačuvaju svoju. Da, ovo naše "balkansko bure baruta" mnogo se teritorijalno i politički promenilo, ali antropološki teško da će uskoro.

Ne znam, možda biste ih i razumeli. Deset godina Srbi su se "kuvali" u paklu sopstvene duše – kad su prestali da "razgovaraju" s oružjem, čekao ih je još teži razgovor, razgovor sa sopstvenom dušom i onima koji se više nikad neće vratiti, bili iste ili neke druge vere. Ostali su bez prijatelja, primorani da se sami i fizički i psihički snalaze. Nećete verovati, ali danas biste bili možda potrebniji nego onda kad ste bili pravi narodni tribun. Srbi iz Vaših, iz bosansko-hercegovačkih, ali i srbijanskih krajeva boluju od očajanja i depresije, ali im retko ko pomaže, čak i kad završe u bolnici.

Oni koji su koliko-toliko ostali zdravi leče se u novoj "zabavi" i uz pomoć novih "bogova". Ne zovu se ni Perun, ni Isus Hristos, ni novi Josip Broz ili Milošević. O problemima Kosmeta znaju manje nego međunarodni političari. Što je još gore – uopšte ih i ne zanima. Sigurno se pitate – pa šta rade danas Srbi?

Kratko rečeno, luduju na drugi način i silno uživaju u društvu novog "božanstva". Zove se potrošačko ludilo, a njegovi zemaljski predstavnici su: "Tempo", "Metro", "Idea", "Merkur"... Oni su uvek otvoreni za jadnu i gladnu srpsku dušu. A Srbi, ko Srbi! Svaki dan, bilo ujutru ili kasno uveče, otimaju se o metalna kolica i ko ludi kupuju, najčešće, sitnice koje im nikad neće trebati ili će im jednokratno biti potrebne i koje za iste, a možda i manje pare mogu nabaviti u samousluzi pored svog stana. Ali nije "gušt" u tome.

Pomenuti megamarketi zamena su za izgubljena prijateljstva i za sva nezadovoljstva. Lažna nada koju pružaju svim tim ojađenim Srbima, odakle se često vraćaju samo s kesicom toalet-papira, to je onaj užas ili sažaljivo razumevanje kad ste pre više od decenije razočarano izrekli: "Srbi su lud narod."

Leka sigurno ima, ali teško je s ovima koji svom narodu priređuju ovakve besplatne megazabave u megamarketima. Da li smo mi zaista lud narod?

Bilo da je Vaša izjava izrečena iz duboke spoznaje našeg narodnog mentaliteta, ili žargonski, iz milja, u kojoj se očinska briga prepliće s rezignacijom, ona ništa nije izgubila na svom značaju, još više kao opomena, ne samo našem narodu, već pre svega onima koji ga vode.