Pravda za Ćuruviju čeka slobodnu sudnicu

Srbija je suđenje optuženima za ubistvo beogradskog izdavača Slavka Ćuruvije čekala više od petnaest godina. Kada su optužnice konačno podignute i proces počeo, a javnost pomislila da će porodica ubijenog novinara dočekati pravdu, dogodio se novi pravni skandal. Glavni pretres je počeo u ponedeljak, trajao je dva radna dana, a onda je nastavak zakazan za 3. juli.

Skandal je u bizarnosti objašnjenja, odnosno opravdanja nadležnih pravosudnih organa da za jedan od najvažnijih pravnih procesa od 2000. godine – nema slobodne sudnice.

Postoji nepisano pravilo da se u složenim predmetima pred Specijalnim sudom glavni pretres zakazuje tokom cele radne nedelje. Zasad je u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije odbranu izneo samo prvooptuženi Rade Marković. Drugooptuženi Milan Radonjić tek je završio slobodno izlaganje i još se nije stiglo ni do pitanja sudskog veća. Glavni pretres se nastavlja 3. jula, ali samo tog dana u julu, a zatim se sve odlaže za septembar. Ostalo je da se završi saslušanje Radonjića i da se sasluša treći optuženi Ratko Romić, a tek onda da se pređe na ispitivanje svedoka i izvođenje ostalih dokaza. Ovo je traljav i neuverljiv početak ovog dugo očekivanog suđenja. Slavko Ćuruvija ubijen je u aprilu 1999. godine, a istraga je dugo godina tapkala u mestu. I nakon što su u istrazi rasvetljene mnoge okolnosti zločina, još dugo se čekalo na „političku volju” da se slučaj konačno reši.

„Politika” je juče pitala Tanju Koljenšić, portparola Višeg suda u Beogradu, nije li suđenje u predmetu „Ćuruvija” tipičan primer sporog i tromog krivičnog postupka. Gospođa Koljenšić je branila postupak sledećim rečima:

– Glavni pretresi se zakazuju u skladu sa tim koliko su sudnice raspoložive, pa su tako i u predmetu „Ćuruvija” zakazani u prvim slobodnim terminima. Sudska zgrada u Ustaničkoj ulici ima četiri sudnice, od kojih samo dve mogu da prime veći broj lica, kakva je i sudnica neophodna u postupku za slučaj „Ćuruvija”. To što advokati nisu radili više meseci dodatno je opteretilo utvrđeni raspored korišćenja sudnica, zbog čega zakazivanje glavnih pretresa za jul i septembar svakako ne može da se smatra „tipičnim primerom sporog krivičnog postupka”, kako ste naveli u pitanju.