Amerika misli da je Nemačka suviše „meka" prema Rusiji

Hitna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija povodom obnovljenih sukoba u Ukrajini održana je u atmosferi međusobnih optužbi ukrajinske i ruske strane za narušavanje primirja i kampanji zapadnih zemalja za proširenje sankcija Ruskoj Federaciji, o čemu bi trebalo da se odlučuje krajem juna.

Posle mnogobrojnih napisa u medijima da su Nemačka i Francuska odustale od „potraživanja” Krima, koji se posle održanog referenduma pripojio Rusiji, juče je ukrajinski predsednik Petro Porošenko najavio da će „u najskorije vreme biti predstavljena strategija za povratak Krima”. Kako prenosi „Unian.net”, Porošenko je rekao da je za Ukrajinu Krim prioritet i istovremeno je naglasio da neće dozvoliti održavanje referenduma o otcepljenju Donbasa (regiona na istoku Ukrajine), ali nije isključio mogućnost za referendum o statusu lokalne samouprave u tom regionu. „Pitanje o otcepljenju Donbasa je provokacija. Ja sam kao predsednik i glavnokomandujući garant ustava i garant teritorijalne celovitosti Ukrajine i nikada neću dozvoliti održavanje referenduma o otcepljenju Donbasa”, rekao je on, prenosi RIA Novosti.

Porošenko se uoči sednice SB UN, koja je po hitnom postupku sazvana na zahtev Litvanije, pošto je ukrajinski predsednik rekao da je 9.000 ruskih vojnika prisutno na teritoriji Ukrajine i upozorio na opasnost od „potpune invazije” Rusije duž cele zajedničke granice – založio za razmeštanje mirovnih snaga UN duž granice s Rusijom.

Što se tiče stava Rusije, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je prethodno ocenio da Kijev ima nameru da zemlju podeli na dva dela i najavio da Moskva u SB UN neće glasati za mirovnu misiju UN u Ukrajini.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov juče je rekao da Kremlj nema komentar na Porošenkovu izjavu o „besprimerno visokom riziku” ruskog upada u njegovu zemlju.

On je juče rekao novinarima da prisustvo ruskih građana na jugoistoku Ukrajine ne znači i rusko vojno prisustvo u toj zemlji. „Tamo mogu biti građani svih zemalja – i Ukrajine i Rusije i drugih evropskih zemalja. Ruskih oružanih snaga, o kojima sve vreme govore naše kolege u Ukrajini, u Evropi i Vašingtonu – tamo nema”, rekao je Peskov.

Predsednik SAD Barak Obama već je najavio da će ovog vikenda pozvati evropske lidere da ne popuste u intenzitetu sankcija koje su uvedene protiv Rusije, jer je smatraju odgovornom za rat u istočnoj Ukrajini.

Zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost SAD Ben Rouds već je u četvrtak novinarima objasnio da je nastavljanje sankcija pravi put, jer one Rusiju odvraćaju od agresivnije akcije. Povodom sve učestalijih primedbi da sankcije uopšte ne deluju na odvraćanje mešanja Rusije u ukrajinski sukob a da nanose barem isto toliko štete članicama EU, ovaj američki zvaničnik je rekao da je „potrebno više vremena da sankcije prorade”. Tako je napomenuo da su tek godine sankcija dovele Iran na pregovore o programu nuklearnog naoružavanja. „Zato je toliko važno da sankcije ostanu, tako da ne izgledaju samo kao jednokratna kazna i da, pošto malo sačeka da prođu, zemlja nastavi da krši međunarodno pravo i međunarodne norme”, rekao je Rouds. „Naprotiv, moramo da održimo pritisak, da pokažemo da ne može biti pukotina u transatlantskom jedinstvu, i da će cena za Rusiju samo nastaviti da raste.”

Uoči odlučivanja o novim sankcijama komentator „Njujork tajmsa” Rodžer Koen je upozorio na zabrinjavajuće odsustvo reakcije SAD – „kakvo se nije moglo zamisliti deceniju ranije – na rusko otimanje komada ukrajinske teritorije i raspirivanje malog rata koji je iza sebe ostavio 6.000 mrtvih”.

Primećujući da je u pregovorima u ime Amerike stajala nemačka kancelarka Angela Merkel, da ona redovno razgovara sa Putinom i da je iskrena u osudama njegovih postupaka, kao i da je istina da bez Nemačke sankcije protiv Rusije ne bi bile pravilno koordinisane – Koen ipak smatra da je srž problema u tome što je „posleratna Nemačka u suštini pacifistička sila”.

On podseća da samo pominjanje sile apsolutna većina Nemaca odmah osuđuje, tako da je naoružavanje Ukrajine, koje bi, kako smatra autor, omogućilo veći manevarski prostor (i tako ojačalo šanse za diplomatiju), Merkelova, naravno, odbila.

„Sila je tačno ono što Putin primenjuje da bi dobio ono što želi. Osakaćenu i onesposobljenu Ukrajinu koja odustaje od svojih prozapadnih ambicija. To je glavna pobeda Moskve i glavni poraz Berlina i Vašingtona“, navodi uticajni komentator „Njujork tajmsa“.