Srbin nije Srbin, ako nije slobodan

Ljubić – „Srbi su dobar narod, vredan, uporan, trpeljiv, strpljiv. Više od svega vole svoju zemlju, hoće da je pokažu svakome ko dođe i zato cene gosta, što je iz veće daljine to žele da mu budu bliže. Srbin hoće od svog deteta da uzme i poslednji zalogaj hleba i pruži onome drugome da ne bi pomislio da nema, ili još gore, da pomisli da ima ali da ne da. Dobar su Srbi narod, kad te vole daće i što ne tražiš i traži mu šta god hoćeš samo mu ne traži jednu reč, samo mu ne traži slobodu.”

Ovo je juče, na ustaničkom brdu iznad Čačka, na početku svog slova, kazao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije Aleksandar Vulin, govoreći na svečanosti priređenoj povodom dva veka boja na Ljubiću. Dvostoletni jubilej odsudne bitke Drugog srpskog ustanka protiv Turaka obeležen je kraj spomenika Tanasku Rajiću, podignutog 1938. godine, i prigodnim besedama načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića i Milenko Savanovića, ministra rada i boračke i invalidske zaštite Republike Srpske, dok je na početku svečanosti parastos ratnicima služio vladika žički Justin s kliricima.

– Na ovoj svetoj zemlji, na ovom uzvišenju pre dva veka, bili su utvrđeni srpski šančevi i ovde su poginuli mnogi srpski junaci, zajedno sa svojim zapovednikom Tanaskom Rajićem. Život jesu izgubili, ali u našim sećanjima nisu umrli. Tanasko Rajić, Karađorđev barjaktar i Milošev kapetan, živeo je, borio se i umro za slobodu svog naroda. Iako već u šestoj deceniji života, s Karađorđem i drugim šumadijskim hajducima hrabro se tukao u mnogim bitkama s Turcima. Bio je na istorijskom Oraškom zboru, na Sretenje 1804. godine, kada ga je Karađorđe imenovao za barjaktara ustaničke Srbije. Ima li veće časti za Srbina i vojnika – upitao je general Diković.

Do strašnog boja na ovom prostoru došlo je tačno pre 200 godina, 6. juna 1815, nastavio je načelnik GŠ:

– Rajić je komandovao baterijom topova i precizno tukao turske položaje, pa su oni opkolili njegov. U narodu je ostao upamćen po tome što je, kad su Turci sasvim prodrli u njegove šančeve, prestao da komanduje paljbom, izvadio kuburu i s jednog topa počeo da puca u neprijatelja. Turci su ga opkolili i u besu isekli na komade. Ali, srpska vojska se posle Tanaskovog junaštva osokolila i stekla samopouzdanje koje je ustanike odvelo do konačne pobede.

Diković je zatim istakao:

– S mesta gde su nekad bili šančevi i topovi lep je pogled na Čačak i sve naše gradove, na Srbiju, pogled na svet i na sve šančeve iz kojih smo izašli, stvarajući slobodu i u koje ćemo ući ukoliko bude trebalo da bismo bili dostojni slavnih predaka. Danas, možda više nego ikad pre, potrebno je da, sećajući se svih koji su ginuli za našu slobodu saberemo snage, vrlinom da nadvisimo naše mane, i sigurnim korakom da nastavimo napred, za prosperitet Srbije i dobrobit njenih građana. Neka je večna slava i hvala hrabrim srpskim junacima.

Ministar Vulin u svojoj besedi poručio je da se od Srbina može tražiti sve sem slobode jer onda „trpeljivi, vredni, uporni, žilavi srpski seljak postaje nepobedivi ratnik”.

– Traži mu šta hoćeš samo mu ne traži slobodu jer ćeš upoznati Srbina od koga ćeš da se plašiti. Tako je bilo i pre dva veka. Srbi su stali uz reč koja ih opisuje i određuje, uz slobodu. Srbin kad nije slobodan, on nije Srbin. Kad nije slobodan on mašta i sanja o slobodi. Srbi nikad nisu birali svoje ratove, nikad nisu birali svoje zavojevače, Srbi su samo birali da budu slobodni. I znali su Srbi da se sloboda nikad ne dobija, da ti je niko nikad ne daje, već da se otima, već da se čuva, već da se brani. Znali su Srbi i pre dva veka da za slobodu vredi živeti, kao što vredi i umreti – kazao je Vulin.

Ministar je naglasio da bi „veliki i moćni trebalo da slušaju kad Srbija o zlu govori”:

– I pre 30 godina upozoravali smo svet na zlo koje se zove verska mržnja i netrpeljivost, na zlo koje danas svi prepoznaju u nekakvoj islamskoj državi. Evo, slušamo je kako nam preti da će nam trovati decu, da će nas i mrtve pretresati. Mi smo upozoravali na to, govorili decenijama kakvo zlo dolazi i odakle će stići. Veliki i moćni, slušajte kad Srbija o zlu govori, jer nema zla koje nismo prepoznali, nema zla koje ovuda nije prošlo i nema zla koje nismo pobedili.

Aleksandar Vulin je na kraju svog obraćanja na Ljubiću poručio:

– Mi danas ne tražimo mnogo, tražimo samo da budemo slobodni, da svoje prijatelje sami biramo, da braću nikada i nipošto ne izgubimo, da rastemo, da napredujemo, da nam deca budu malo bolja, malo zdravija, malo lepša i malo pametnija no što smo mi bili, da nas pustite da odrastu u boljem vremenu, u boljoj zemlji. Da nam dopustite da život ne provedemo u šančevima već u školama, da decu odškolujemo, da roditelje lečimo. Ne tražimo mnogo: tražimo da nas pustite da biramo prijatelje, da čuvamo braću a neprijatelji neka nas izaberu sami. Traži šta hoćeš od Srbina, samo mu nemoj tražiti slobodu. Živela Srbija.