Carina čuvala bager „da ne ispari"

Beogradsko preduzeće BMD „Bau” kupilo je u septembru 2014. u Sloveniji polovni bager marke „katerpilar M318C”. Nabavka je finansirana bankarskim kreditom. Tokom uobičajene carinske procedure, pripadnici Uprave carina utvrdili su prekršaj zbog, navodno, netačno navedenih podataka o poreklu bagera. Revnosni carinici su na osnovu pločice prikačene na bageru, zaključili da uvezena mašina ne potiče iz jedne od zemalja EU, već iz SAD. Zbog toga, zaključili su, ne ispunjava uslove za primenu instituta „preferencijalnog porekla iz EU”, odnosno uvoza bez plaćanja carine.

Carina je zadržala bager duže od pet meseci kao robu sumnjivog porekla.

Zoran Aćimović, predstavnik preduzeća BMD „Bau”, tvrdi da je Carina pogrešila i oštetila uvoznika, umesto da postupi shodno Protokolu III uz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u kome piše: „Uvozniku mora biti ponuđeno preuzimanje robe uz sve potrebne mere predostrožnosti”.

Carina je podnela i zahtev Prekršajnom sudu u Beogradu za pokretanje prekršajnog postupka protiv preduzeća – uvoznika.

Aćimović tvrdi da je uvoznik prikupio i Carini dostavio sve dokaze domaćih i stranih izvora koji su potvrdili upravo suprotno: da mašina, ipak, potiče iz Nemačke.

– Kao kruna opsežnog dokazivanja porekla, usledilo je i obaveštenje Finansijske uprave Slovenije kojim ona potvrđuje ispravnost ključnog dokumenta o poreklu i o kretanju robe (tzv. obrazac EUR1), uz izjavu da roba ispunjava uslove za dobijanje statusa, preferencijalnog porekla iz EU – dodaje Đorđević. – Time su se već bili stekli uslovi da Uprava carine prestane sa neadekvatnim, a po preduzeće ekonomski veoma štetnim ponašanjem. Suočena sa nepobitnim dokazima, Carina je, napokon, početkom marta 2015. godine, odustala od zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Mašina je posle dovršetka procedure carinjenja i plaćanja poreza (PDV), preuzeta tačno nakon 172 dana.

Preduzeće je na dobrom putu, tvrdi Aćimović, da od države dobije pravičnu nadoknadu za nastalu štetu, a Uprava carina bi trebalo da se pozabavi ovim slučajem i da kazni krivce.

U Upravi carina kažu da su carinici u slučaju spornog bagera postupali upravo onako kako se od njih očekuje – posumnjali su u verodostojnost dokaza o poreklu robe. Tvrde da su imali sasvim opravdan razlog – pločica na bageru sadrži „esencijalne podatke o vozilu”. Podaci sa te pločice se nisu slagali sa podacima u dokumentaciji (na njoj je ugravirano USA, dok se u dokumentaciji o poreklu navodi Slovenija). Carinici pitaju – šta bi se desilo da su bez provere prihvatili dokaz o poreklu spornog bagera i tako državni budžet oštetili za 10.000 evra? Tek tada bi se, kažu, postavilo pitanje njihovog „neadekvatnog postupanja”?

– Posao carinika je da sumnju provere, a najbolje bi bilo i da je dokažu – kazuju u Carini. – Radeći po navedenom principu, tokom 2014. godine Carina je sprečila gotovo 7.500 prekršaja, a vrednost oduzete robe dostigla je nepun 21 milion evra. Nekada se dogodi da sumnja nije opravdana i da bude odbačena, što je normalno. Bager je zadržan pod carinskim nadzorom, dok ne stigne provera porekla iz druge administracije, zato što je postojala ozbiljna bojazan, a na osnovu nekih prethodnih iskustava, da bageru može da se izgubi svaki trag. Kasnije bi ga bilo nemoguće naći, jer se građevinske mašine registruju samo jednom i kontrola njihovog kretanja je zbog toga mnogo teža nego kod ostalih vozila koja se registruju jednom godišnje.

Iz Carine još napominju da brzina provere porekla neke robe ne zavisi od njih, nego od druge strane koja treba da dostavi dokaze. Ukoliko za tu mašinu ne postoji dokaz o EU poreklu, vlasnici treba da plate carinske dažbine i taj novac ide direktno u budžet.

„Uprava carina neće štititi nijednog pojedinca ukoliko je napravio propust i zbog toga je Odeljenje Unutrašnje kontrole odmah počelo da prikuplja dokaze u vezi sa pomenutim slučajem koji još uvek nije okončan”, poručuju iz Uprave carina. I dodaju da oštećeni imaju pravo da nadoknadu štete potraže na sudu, a sud će utvrditi ko je „neadekvatno postupao”.