Društvene mreže ne služe samo Kardašijanovima

Van Morison, Klif Ričard, Led Cepelin, Boljšoj balet, Tri tenora, Majkl Džekson... Sva ova velika imena zastupao je isti čovek – Mark Borkovski, poznato ime u svetu marketinga, ujedno i dugogodišnji kolumnista uglednog „Gardijana”. Odnosima sa javnošću i medijima bavi se skoro 35 godina, autor je i dve knjige koje se bave istorijom. „Moje mišljenje je da se ljudi danas premalo bave istorijom i načinima na koje nam ona pomaže da donesemo pravilne odluke danas. Mlade generacije zainteresovane su samo za sadašnjost, a ne budućnosti ili prošlost, što je greška jer mnogo možemo da naučimo iz prošlosti”, napomenuo je u neformalnom delu našeg telefonskog razgovora, tokom kojeg je nastao ovaj intervju. Predstojećeg vikenda Borkovski će boraviti u Beogradu, gde će učestvovati na konferenciji „Marketing i komunikacije institucija kulture u digitalnoj eri”, koju partnerski organizuju Ministarstvo kulture i informisanja i Britanski savet.

Na čemu će biti fokus vašeg predavanja?

Ono što sam naučio radeći u pozorištu, kao njihov čovek zadužen za odnose sa javnošću, preneo sam i na ostale oblasti kojima se bavim. Uspon interneta mi je pomogao da uvidim šta budućnost donosi, ali ono što je važno jeste da ljudsko ponašanje, u svojoj osnovi, ostaje isto i kada to shvatite otvaraju se nove mogućnosti komunikacije i privlačenja publike. Kroz predavanje ću pokušati da pomognem publici da shvati razloge zbog kojih je popularna kultura postala to što je danas. Novi alati, kao što su internet i društvene mreže, mogu da vam pomognu da postignete ono što ranije niste mogli i na to ću baciti akcenat. Danas možete da postanete deo globalne kulture, možete da budete svetski hit ili globalni brend i to bez obzira na to da li se nalazite u Australiji, Srbiji ili Engleskoj.

Sa jedne strane, radite na promociji umetnosti i umetnika,a sa druge, pišete o njima za „Gardijan”. Kako svet umetnosti izgleda sa jedne,a kako sa druge strane?

Imam pravilo da nikada ne pišem o projektima ili ljudima koje trenutno zastupam. U svojim tekstovima više volim da se bavim otkrivanjem novih ideja, opštim kulturnim trendovima i načinima njihove transformacije. Kroz taj deo svog rada često govorim i o lošim stranama posla kojim se bavim, kao što je na primer manipulacija drugima kroz medije. Jer, ako su ljudi svesni tog procesa onda im je lakše da iskoriste sve informacije i donesu ispravnu odluku.

Poznato je opšte mišljenje da kultura ne prodaje novine. Imajući to u vidu, da li novinari i urednici kulturnih rubrika u Velikoj Britaniji moraju da se bore za prostor ili uredništvo i bez borbe shvata njen značaj?

Mislim da je za kulturne institucije bilo koje zemlje veoma teško da pošalju svoju poruku i dođu do publike, zbog čega je veoma važno da iskoriste maksimum svoje kreativnosti kako bi se njihov glas čuo. Danas je još teže osigurati svoje mesto u štampanim medijima.Međutim, postoji određeni prostor koji gravitira oko blogera, foruma ili pojedinaca koji su uticajni na društvenim mrežama, i taj prostor pruža nove mogućnosti i putanje do nove publike. Iako je sada mnogo veći izazov naći se u štampanim medijima, to više nije onoliko relevantno koliko je bilo pre deset ili dvadeset godina. Danas je veći izazov kako iskoristiti nove tehnologije i kako ih upotrebiti da bi se došlo do većeg broja publike. Ljudi danas imaju više izbora nego ranije, što se odnosi i na njihovo slobodno vreme, tako da je ponekad veoma teško ubediti ih da svoje vreme potroše upravo na vaše ideje.

Koliko pažnje Gardijan posvećuje svom elektronskom izdanju, koliko se i kako štampani sadržaj i onaj elektronski razlikuju?

Pa to je pitanje od šezdeset milijardi dolara, zar ne? Kada ljudi mogu da biraju između toga da nešto plate, ili da ga dobiju besplatno, svi znamo šta će izabrati. Tradicionalni mediji se suočavaju sa sve manjom publikom, što nam pokazuje da se još uvek nisu prilagodili promenama koje sa sobom nose nove tehnologije, ali se trude da to učine. Čini mi se da su se odlučili za pristup „manje je više” jer imamo manje sadržaja mnogo većeg kvaliteta nego ranije. Međutim, to ne znači da elektronski i štampani mediji više nisu relevantni. Govorilo se da će izbore u Velikoj Britaniji odlučiti društvene mreže i onlajn mediji, ali na kraju se ispostavilo da su ipak tradicionalni mediji bili najuticajniji.

Aktivni ste i na društvenim mrežama. Kako vidite njihovu ulogu u promociji kulturnih sadržaja?

Ljudi generalno imaju pogrešnu sliku o društvenim mrežama i misle da one samo služe tome da ljudi kao što su Kardašijanovi postanu instant zvezde. Ukoliko razumete kako ovi mediji funkcionišu uvidećete različite načine na koje možete da ih upotrebite. Lepota društvenih mreža je u tome što predstavljaju veoma jeftin način privlačenja nove publike, što je kulturnim institucijama veoma bitno. Pričaću tokom boravka u Srbiji i o primerima institucija iz celog sveta koje kroz njih veoma efikasno privlače novu i mlađu publiku.