Vagoni voze u stečaj

Kraljevo – U slučaju da se ugasi Fabrika vagona propašće Kraljevo. Ta ocena često se može čuti od starijih Kraljevčana, onih koji ovo preduzeće pamte kao giganta mašinogradnje. Stvarnost je sasvim drugačija. U pogonima se odavno ne radi, a ovih dana stotinak zaposlenih sprečava izvršitelje da u ime poverilaca, popišu preostale mašine. Neke su već za dug radnicima, na ime neisplaćenih plata, demontirane i odnete.

Oko 620 radnika ne odustaje od toga da se presude izvrše, a za najnoviji program otpremnina na ime tehnoloških viškova prijavilo se 430 zaposlenih. Da ne uzmu tu naknadu i da dalje dele sudbinu fabrike opredelilo se oko 220 radnika. Spas od ,,čerupanja” pogona i predah od nekoliko meseci, dok se nešto izvesnije ne desi, direktor Zoran Minović očekuje u pokretanju predstečajnog postupka...

Samo pre mesec dana, reagujući na naš tekst o mogućem stečaju fabrike, Minović je pisao ,,moja misija je da Fabriku vagona podignem iz pepela”. Dodao je da su za fabriku ozbiljno zainteresovana dva strateška partnera, a prijavilo se još četiri. Samo se, navodno, čekala Agencija za privatizaciju da osmisli model prodaje.

– Možda direktor to iskreno misli i želi, ali se sve to završilo na pismu o namerama. Potencijalni kupci u fabriku nisu dolazili, aradnici su izgubili poverenje. Mi smo davno predlagali da se rukovodstvo založi da ovo preduzeće uđe u onih 188 firmi koje idu u stečaj i očisti od dugova i viška zaposlenih. Ništa od toga nije uvažavano, da bi direktor sada državu krivio za to što mu za predstečajni postupak nisu blagovremeno javili – objašnjava nam Momčilo Vilotijević, predsednik Industrijskog sindikata u Fabrici vagona.

To „kašnjenje” se često ponavljalo. Pamti se slučaj o čudnom zakašnjenju dokumentacije za pomenuti socijalni program. Na pobunu radnika direktor Minović je tvrdio da je sve poslato na vreme, a ministar Aleksandar Vulin ,,da je za zakašnjenje dokumentacije, uprkos produženom roku, isključivi krivac menadžment Fabrike vagona”. Jedva se ovo, uz dodatni rok samo za ,,vagondžije“, ispravilo.

Takođe, i ovih dana direktor Minović, optužuje Agenciju da nije osmislila model privatizacije pa ga je, navodno, onemogućila u ostvarenju svoje misije. Kao krivce za sudbinu iz Fabrike vagona označavaju se i poslanici i lokalno rukovodstvo, a državnom sekretaru Draganu Stefanović direktor Minović pripisuje i ,,animozitet prema ovom kolektivu”. I, opet kaže da je između države i fabrike bilo prekida komunikacije i da je tek 28. maja u preduzeće stigla instrukcija za mogući predstečajni postupak.

– Još pre godinu dana nama je, baš na sastanku u Agenciji za privatizaciju savetovan stečaj, jer je rečeno da pomoći od države više neće biti, a da Fabrika vagona ne može samostalno u oporavak. No, to je tada, ovde ignorisano – kaže Vilotijević.

Inače, umesto onih najavljivanih kupaca i strateških partnera Minović se nedavno uzdao u pomoć bivših stručnjaka, a sada penzionera. Časna, emotivna i nostalgična bila je ta namera bivših ,,fabrikanata”, ali su za njihovu viziju trebale pare. Opet valjda od države. Tako, sada Minović spasonosno rešenje najavljuje u prebijanju odštete od oko sedam miliona evra, koje je sud dosudio bivšim vlasnicima Fabrike vagona ukrajinskoj firmi ,,Azov impeks”, zbog nerealno prikazanog stanja prilikom kupoprodaje, tako što bi oni došli i nastavili posao.

Da li uistinu Fabrika vagona, uz sve te terete i direktorske ,,misije”, može da nastavi proizvodnju i krene kolosekom oporavka? Minović je, pre nekoliko dana, novinarima rekao da može. Doznajemo, međutim, da se on, kao tehnološki višak, prijavio za otpremninu...