Republika Srpska između Rusije i NATO-a

Banjaluka – Kad se u političkim krugovima u Republici Srpskoj pomene reč NATO svi najradije prelaze na sledeću temu. Šta god da politički predstavnici odgovore, nekoj od za njih najvažnijih ciljnih grupa odgovor se neće svideti. Ili će zaparati uši vlastitim građanima, kod kojih NATO nije preterano popularan, ili čačnuti najsnažniju vojnu alijansu u istoriji sveta. Stoga se svi mudro zaklanjaju iza hladovine reči referendum, koju je u politički život uveo Milorad Dodik, predsednik RS, ili iza vojne neutralnosti čije detalje, opet, nerado razrađuju i obrazlažu.

A odgovor na pitanje – šta je najbolji izbor za Republiku Srpsku i istorijski turbulentnu BiH – retki su spremni dati. Odgovori se svode na – odlučiće narod ili kud Srbija tud i Srpska. Intelektualna zajednica, koja bi takođe kroz praktičnu debatu trebalo da diskutuje o trenutno možda najkrupnijem strateškom i nacionalnom pitanju – što članstvo u vojnom savezu jeste – takođe je ćutljiva a njeni članovi, izuzev retkih, radije nose flaster na ustima. Ono što, međutim, treperi u vazduhu kao mogući neizrečeni stav u RS moglo bi se opisati kao mišljenje da civilizacijski i geografski, ipak, pripadamo svetu u kom su članice NATO-a i da bi za našu vlastitu krhku bezbednost i perspektivu to bio najbolji put, ali kako to glasno izreći a ne uvrediti Moskvu sa kojom je možda ništa manje važno biti u dobrim odnosima.

Dodik je nedavno otišao korak dalje rekavši da se ne protivi ulasku RS u NATO, već da se samo zalaže da narod izađe na referendum, kao u drugim zemljama, i izjasni se. „NATO ima prilike da nas ubedi da je to dobar savez za Srbe. Neka NATO otvori nekoliko fabrika namenske industrije, zaposli Srbe i oni će, možda, promeniti mišljenje”, rekao je Dodik.

Stav Mladena Ivanića, lidera PDP-a, koji je trenutno predsedavajući Predsedništva BiH, jeste da RS, to jest BiH, može ući u NATO samo onda ako i kad u taj savez uđe Srbija. „Jasniji stav od tog ne može. Svaka druga opcija podrazumevala bi podelu srpskog naroda. Ne trebaju nam referendumi. Tu temu zapravo ne treba ni otvarati, jer za članstvo BiH u NATO-u nema uslova sve dok Srbija nije u tom savezu”, stav je Ivanića.

Na pitanje šta je za građane RS najbolji izbor, Ognjen Tadić, potpredsednik SDS-a, za naš list kaže da se toj kao i svakoj drugoj temi mora pristupati ozbiljno, a ne politikantski.

„Naša politika jeste politika nacionalne i vojne neutralnosti koja uvažava naše okruženje, a to pre svega znači da uvažava status Srbije kao i stanje unutar same BiH. Nikad to pitanje nismo posmatrali izvan konteksta opšte nacionalne politike celog našeg naroda”, rekao je Tadić.

Lider DNS-a Marko Pavić, četvrte partije po snazi u RS (iza SNSD-a, SDS-a i PDP-a), kaže da je primarno da srpski korpus bude unutar jednog bloka.

„Ulazak BiH u NATO mora biti vezan za Srbiju. Nismo rekli ni ne – ni da. Drina ne može biti granica NATO-a, bez obzira na to s koje strane. Taj stav prihvataju sve partije u RS, pri njemu treba i ostati. Zato ne govorimo – hoćemo ili nećemo, naprosto čekamo da Srbija zauzme stavove, koje ćemo poštovati i zastupati kao vlastite”, kaže Pavić. Na pitanje šta je za srpski narod bolji izbor, Pavić kaže da se tim nisu bavili izvan konteksta jedinstva sa Srbijom, ali da je uvek dobro biti neutralan.

„Jesmo li mi dovoljno veliki da to budemo, drugo je pitanje”, zaključuje on.

Za Zdravka Krsmanovića, lidera i poslanika NSP-a u Skupštini RS, najbolji izbor bio bi da „RS zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom što pre – to bolje – postane deo NATO-a”. Jedan od istrajnih protivnika članstva u NATO-u jeste Branimir Kuljanin, profesor na Filozofskom fakultetu u Banjaluci, koji smatra da RS, ali i Srbija i Crna Gora, ni pod kakvim uslovima i ni po koju cenu ne treba da postanu članice NATO-a.

„Svoju budućnost treba da tražimo u zajednici sa Rusijom, u Evroazijskom savezu i ODKB-u. NATO je dosad napravio toliko zločina za poslednje 24 godine, od kada ne postoji Varšavski savez, da je i sama pomisao o članstvu u njemu pogubna”, misli Kuljanin. Tvrdi da je posle nestanka Varšavskog saveza Zapad obnovio kolonijalnu politiku u kojoj čitav svet posmatra kao predmet osvajačke pohlepe, na koju polaže navodno pravo na osnovu takozvanih zapadnih vrednosti – liberalne demokratije, slobodnog tržišta i globalnog otvorenog društva.

„Globalizacija koristi načela liberalizma za gušenje slabijih privreda i društava, demokratiju za bezumni separatizam, „slobodno tržište” za uništenje dostignuća socijalne države, a „otvoreno društvo” za rušenje nacionalnih država i atomizaciju društava”, navodi Kuljanin.

Aleksandar Vranješ, profesor na FPN-u u Banjaluci, nada se da će i Srbija i Srpska ovaj izbor ostaviti građanima na referendumu. „Srbi s obe strane Drine imaju veoma loše iskustvo sa NATO-om. Zato o saradnji ili nesaradnji sa ovim ili, na kraju krajeva, bilo kojim vojnim savezom mogu da odluče samo građani, nikako njihovi politički predstavnici. Što se tiče svetskih okolnosti, ali i ratne prošlosti na području bivše Jugoslavije, bilo bi najbolje ako bi Srbija ostala vojno neutralna, a BiH u potpunosti demilitarizovana. Dovoljno nam je ratova, treba se svim političkim sredstvima truditi da ostanemo po strani bilo kog budućeg ratnog sukoba”, ističe Vranješ.

Mladen Kremenović