Barel stremi ka „stotki"

Cena nafte na svetskom tržištu opet se približava rekordnoj sumi od 100 američkih dolara za barel, prenela je juče agencija AFP.

Napeti odnosi zvaničnog Karakasa i američke petrolejske kompanije „Ekson Mobil” zbog nacionalizacije bušotina te naftaške firme u oblasti Orinoko i potonje odluke međunarodnih sudova da zamrznu imovinu Venecuele u vrednosti od 12 milijardi dolara – jedan su od glavnih uzroka nove runde poskupljenja barela.

Vlada Uga Čavesa smatra da je „Ekson Mobil” teško precenio vrednost nacionalizovanih bušotina u regionu „Čero Negro”. Po Karakasu, vrednost oduzetog naftnog nalazišta je 1,2 milijarde dolara. „Odštetni zahtev na 12 milijardi dolara je preterivanje”, upozorio je ministar energetike Venecuele Rafael Ramirez.

Peti snabdevač Amerike naftom, Venecuela je u međuvremenu pojačala pretnje Sjedinjenim Državama.

„Karakas je prekinuo saradnju sa ’Ekson Mobilom’. Ako naftaškoj kompaniji Venecuele zamrznuta imovina u inostranstvu ne bude vraćena, Karakas bi vrlo brzo mogao potpuno da obustavi izvoz nafte u SAD”, najavio je Čaves.

Globalne berze juče su se našle u neverici da li bi Venecuela bila stvarno spremna da zavrne slavinu moćnom severnom partneru.

„Neverovatno je da bi Venecuela mogla da ode tako daleko, ali dok god postoji neizvesnost ona će potpirivati poskupljenje nafte”, procenu sa londonske berze preneo je Rojters.

Američko ministarstvo energetike juče se umešalo u slučaj „Ekson Mobil- Orinoko”.

Državni sekretar energetike SAD Sem Bodman obećao je da će zbog smanjenih isporuka iz Venecuele „Ekson Mobilu” dati na raspolaganje naftu iz Centralnih rezervi, ako bude neophodno.

„Snabdevači tržišta SAD sa Srednjeg istoka najavili su da će priskočiti u pomoć u slučaju da Venecuela donese radikalnu odluku”, nagovestio je Bodman.

Na tu vest, barel lake američke nafte poskupeo je juče gotovo za pola dolara i dostigao vrednost od 96,05 dolara.

U međuvremenu, pregovarački rejting SAD sa vodećim svetskim proizvođačima nafte podrivaju sve tmurnije prognoze američke Centralne banke o ekonomskom kursu najvećeg svetskog potrošača crnog zlata.

Alen Grinspen, bivši guverner Centralne banke SAD (poznatije kao Federalna uprava rezervi ili Fed), procenio je ove sedmice da je „američka privreda na ivici recesije”. Sadašnji guverner Feda, Ben Bernanke priznao je pred Bankarskom komisijom američkog Senata da „američka privreda ima neveselu perspektivu” pre svega zbog skupe nafte, kraha hipotekarnog tržišta prošlog avgusta i još nesagledive kreditne krize. Tmurni tonovi iz vrha američkog finansijskog establišmenta zamaglili su najnovije relativno pozitivne izveštaje sa američkog tržišta rada, kao i vest o padu trgovinskog deficita SAD u 2007. godini.

Dijagnoza američke Centralne banke poklopila se juče sa procenom OPEK-a . Naime, turobna prognoza Bena Bernankea o daljem usporavanju američke privrede složila se analizom OPEK-a da zapadnjačka privreda posustaje, i da kartel nema zašto da povećava isporuke nafte svetu, da bi čak mogao i da smanji isporuke crnog zlata u 2008. godini.

Naftaški kartel koji snabdeva 40 odsto nafte na globalnom tržištu (sada oko 32 miliona barela dnevno) juče je procenilo da će svetu u 2008. biti potrebno manje nafte nego lane. OPEK planira da u 2008. plasira na tržište oko 31,53 miliona barela nafte, znatno manje od očekivanja Međunarodne agencije za energiju koja brine o potrebama najvećih potrošača zapadnog sveta.

„Na svetskom tržištu nafte, dogovorene isporuke crnog zlata sve češće su neizvesne, a odnosi između proizvođača i potrošača sve su napetiji”, komentarišu berze.

Previranja u Venecueli i Nigeriji su trenutno najozbiljniji geopolitički katalizatori nove runde poskupljenja nafte, procenjuje agencija Blumberg.