Ugovor između „Igl hilsa" i Srbije biće obelodanjen za mesec dana

Arapska kompanija „Igl hils” koja će graditi „Beograd na vodi” pre 15 dana imenovala je Nikolu Nedeljkovića za generalnog direktora istoimenog preduzeća. U prvom intervjuu pre zvaničnog preuzimanja dužnosti, Nedeljković najavljuje da će ugovor o zajedničkom ulaganju, potpisan 26. aprila između „Igl hilsa” i Republike Srbije, za mesec dana postati pravosnažan, što je i uslov da bude objavljen. 

Pre direktorske fotelje „Beograda na vodi” Nedeljković je 17 godina plovio svetom nekretnina i korporativnih finansija, od Njujorka, preko Luksemburga, Hongkonga i Holandije, da bi se 2009. usidrio u kompaniji „MPC Propertiz” Petra Matića, vlasnika TC „Ušće”. Tu se zadržao do 2013. godine, u periodu kada su Matić i Miroslav Mišković bili najveći takmaci na domaćem tržištu nekretnina. Isti rival ga čeka i na novoj poziciji – Mišković najavljuje gradnju šoping mola na Autokomandi, površine oko 170.000 kvadrata, dok se u Savskom amfiteatru planira tržni centar od „svega” 140.000 kvadratnih metara. 

– Ne takmičim se sa Miškovićem. Mi podižemo novi grad na oko dva miliona kvadrata, sa raznovrsnim sadržajima, što se ne može porediti ni sa jednim šoping molom, niti pojedinačnim objektom – ističe Nedeljković.

Ugovor između „Igl hilsa” i Srbije će, kako je najavio gradonačelnik Siniša Mali, biti objavljen kada bude doneta i odluka o dokapitalizaciji i kada Komisija za kontrolu državne pomoći Ministarstva finansija odobri projekat. Šta zapravo komisija kontroliše?  

Njen zadatak je da utvrdi postoji li u ovom slučaju pomoć države i da li se njome narušava konkurentnost drugih pravnih subjekata u toj delatnosti. Stanovište preduzeća na čijem sam čelu je da u ovom projektu nema državne pomoći. Očekujem da ćemo potvrdu toga imati za mesec dana.

Hoćete reći da država ne daje novac za izgradnju „Beograda na vodi”?

Tako je.

A kredit koji država uzima od arapskog partnera od 130 miliona evra – 40 za eksproprijaciju i 90 za raseljavanje železničkih objekata iz Savskog amfiteatra?  

To nije pomoć države. Ona uzima kredit po komercijalnim uslovima.

Dakle, za pomoć bi se smatralo samo da država direktno iz budžeta daje novac, iako će u ovom slučaju kredit vraćati iz budžeta?

Upravo tako.

„Železnice Srbije” će iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj odvojiti 15 miliona evra za raščišćavanje terena u Savskom amfiteatru. Da li će to, uz 90 miliona evra od Ujedinjenih Arapskih Emirata, najzad biti dovoljno za izmeštanje železničkih postrojenja u „Beogradu na vodi”?

Kompanija „Igl hils” daje kredit od 130 miliona evra. O drugim pozajmicama ne znam dovoljno detalja da bih mogao da ih komentarišem.

Rečeno je da će „Igl hils” imati 68 odsto udela u zajedničkom preduzeću „Beograd na vodi”. Kako će biti sprovedena dokapitalizacija?

Sada je preduzeće u stoprocentnom vlasništvu Republike Srbije. Kako bi strateški partner imao udeo od 68 odsto, treba da unese svoj kapital, u skladu sa poslovnim planom i ugovorom o zajedničkom ulaganju.

Da li je to najavljenih 150 miliona evra?

Ta suma će svakako biti kapital koji unosi partner.

Kako će se donositi odluke u preduzeću „Beograd na vodi”?

Zajednički ćemo donositi strateške odluke.

Da li će postojati kontrolni mehanizam koji će garantovati da neće biti preglasavanja i da će se srpskih 32 odsto uvažavati kao arapskih 68 procenata?

„Beograd na vodi” imaće nadzorni odbor i u njemu će biti predstavnici oba osnivača koji će kontrolisati da li se postupa u skladu sa potpisanim ugovorom. Država i arapski partner davaće saglasnost na biznis plan kojim se donose sve strateške odluke. 

Koliko ljudi će u ime države Srbije biti u nadzornom organu?

To ćemo znati kada dobijemo sve saglasnosti na ugovor i kada on stupi na snagu.

„Igl hils” ulaže 150 miliona evra i isto toliko kao pozajmicu osnivača. Kolika je kamata i koliki je rok otplate za tu pozajmicu?

Uslovi će biti naknadno definisani. Pozajmicu će vraćati zajedničko preduzeće „Beograd na vodi” u skladu sa ugovorom.

Gradonačelnik Siniša Mali rekao je da se pozajmica osnivača daje pod povoljnijim uslovima nego komercijalni kredit i da ne postoji rok u kojem mora da se vrati. Da li je to tačno?

Ti detalji će biti poznati nakon što ugovor o zajedničkom ulaganju postane pravosnažan, odnosno kad Komisija za kontrolu državne pomoći završi svoj posao, potpiše se ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište Beograda i objavi odluka o dokapitalizaciji preduzeća.  

Predviđeno je da profit od „Beograda na vodi” bude 900 miliona evra, od čega Srbija dobija 300, a „Igl hils” 600. Na osnovu kojih parametra se došlo do ovakve računice i do stope profita od 30 odsto, koja se obično smatra velikom za nekretnine?

U svetu nekretnina profit varira u zavisnosti od tržišta, od kvaliteta projekata i on može da bude 10 odsto, ali i veći od 30 procenata.  

Hoće li investitor platiti gradu doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta, ili će sam graditi infrastrukturu u kompleksu? 

Investitor „Beograd na vodi” gradiće infrastrukturu u budućem kompleksu, a doprinos će biti umanjen za iznos troškova za opremanje lokacije.

Prema planu za „Beograd na vodi” izgradnja infrastrukture u kompleksu košta 275 miliona evra.

To je procena Direkcije za građevinsko zemljište Beograda. Koliko će zaista koštati, naknadno ćemo obavestiti javnost.

Koliko će koštati da se obuzdaju visoke podzemne vode u Savskom amfiteatru?

Za taj problem postoje tehnička rešenja. Ne bih još o tome koliko će to stajati, ali postoje načini da se optimizuju troškovi.

Koliko će koštati kvadrat stana? Koliko je ljudi zainteresovano za njih?

Kada počnemo da podižemo prve dve zgrade, objavićemo cenu kvadrata. Do sada je više od 5.000 zainteresovanih, uglavnom iz Srbije i dijaspore. Cilj nam je da podignemo nekretnine za različite kategorije kupaca, biće malih stanova za mlađe ljude i porodice, ali i luksuznih nekretnina. 

Hoće li i neko s platom od 50.000 dinara moći da sebi priušti stan u „Beogradu na vodi”?

Kao što sam rekao, stanovi će biti namenjeni različitim ciljnim grupama.

Da li je u inostranstvu počela reklamna kampanja za „Beograd na vodi”?

Izuzev nastupa na kanskom sajmu nekretnina, zasad nije bilo promotivnih kampanja van Srbije. Čim odredimo cenu kvadrata, počeće i promocija „Beograda na vodi” u drugim zemljama.

Neki se plaše da bi izgradnja gotovo dva miliona kvadrata mogla da zaguši srpsko tržište nekretnina i domaće građevinske preduzimače izbaci iz posla?

Nema razloga za strah. Ovim projektom pokreće se građevinska industrija, ali se i stimulišu privreda i manji investitori da grade komplekse na drugim lokacijama.