Evropa pred političkim bankrotom zbog migranata

„Izbeglička kriza na centralnom Mediteranu dovela je Evropu na ivicu političkog bankrota. Drama migranata na italijansko-francuskoj granici kod Ventimilje šamar je Evropi koja zatvara oči pred problemom. Ukoliko ne pokaže solidarnost u rešavanju problema sa nepozvanim migrantima, Brisel će se suočiti sa drugačijom Italijom. Nećemo prihvatiti suživot sa sebičnom Evropom. Imamo spreman plan B koji će nauditi Evropi. Biće to poraz ne samo sa Italiju, već i za sam evropski projekat”. Sa ovim stavom zvaničnog Rima je italijanski ministar unutrašnjih poslova Anđelino Alfano krenuo juče u Luksemburg na sastanak sa evropskim kolegama povodom predloga Evropske komisije o ravnomernom raseljavanju ukupno 60.000 migranata i potencijalnih azilanata širom 28 članica „familije” u sledeće dve godine.

Datum kada lideri EU treba da daju konačno mišljenje o tom predlogu Evropske komisije – izdejstvovanom nakon tragedije 19. aprila kada se preko 750 migranata udavilo na Sredozemlju – nije preciziran. Prema prvim najavama, lideri EU trebalo je da presude „novom planu EU za migrante ” na samitu krajem juna. Iz Brisela ovih dana stižu naznake da bi odluka mogla biti odložena – za septembar.

Istovremeno su odnosi među zemljama prve linije prihvata nepozvanih došljaka na Sredozemlju i njihovih severnijih suseda sve zaoštreniji.

Železničke stanice u Rimu, Milanu i međudržavni prelaz Ventimilja na italijansko-francuskoj granici od prethodnog vikenda poprište su dramatičnog priliva migranata i sve učestalijih sukoba dođoša i policije.

„Bacićemo se u more na prvi pokušaj italijanske policije da nas svuče sa grebena odakle već pet dana pokušavamo da se domognemo Francuske”, izjavio je AFP-u tamnoputi izbeglica Ahdem na obali kod Ventimilje gde više od 200 nevoljnika iz Sudana, Eritreje i Somalije već danima štrajkuju glađu, spavaju na kartonima, hrane se od milostinje prolaznika i sledovanja Crvenog krsta. Posle uličnih okršaja italijanska policija uspela je juče da skloni veći deo migranata koji su stigli na korak od ekskluzivne Francuske rivijere u sklonište na železničkoj stanici Ventimilje, ali je njihov dalji put odatle neizvestan. Naime, Francuska, Austrija i Švajcarska su od prošle sedmice  zavele pooštrenu kontrolu državnih prelaza, odakle ekspresno vraćaju nazad u Italiju sve migrante koji vozovima, autobusima ili pešice pokušavaju da pređu granice. Zvanični Rim i Pariz razmenili su tim povodom neuobičajeno oštre komentare.

Francuska insistira na tome da Italija nema pravo da propušta migrante ka Azurnoj obali, budući da je u EU još na snazi sporazum „Dablin 3” po kome zemlja koje su se došljaci prvo dokopali mora njima i da se bavi. Zvanični Rim istovremeno smatra da novonastala kriza iziskuje evropsku solidarnost.

„Evropski odgovor na tekuću krizu migranata nije dovoljan. Moramo se suočiti sa problemom kao blok država, u protivnom situacija može izmaći kontroli”, naglasio je italijanski premijer Mateo Renci. Više od 224.000 migranata stiglo je u Italiju od početka 2014. godine, samo u prvih šest meseci 2015. Apeninskog poluostrva dokopalo se skoro 60.000 nevoljnika.

Za sada je nejasno da li će EU postići dogovor o ravnomernom raseljavanju 40.000 migranata i 20.000 potencijalnih azilanata diljem familije u sledeća 24 meseca. Mateo Renci smatra da je broj od 40.000 migranata koje treba da prihvate severnije članice EU „minimalan, gotovo na ivici provokacije”.

Međunarodna zajednica, a posebno UN, sa neskrivenom dozom jetkosti posmatra evropske zađevice oko prihvata migranata koji beže iz ratom i bedom ugroženih zemalja.

„Evropa bi sa svojim resursima mogla bez mnogo problema da prihvati milion izbeglica iz Sirije i drugih država. Taj broj predstavlja tek 0,2 odsto stanovništva EU. Poređenja radi, Jordan je prihvatio iz Sirije broj izbeglica koji koji čini 26 odsto domaćeg stanovništva”, istakao je Zeid Ra’ad el Husein, šef Komisije za izbeglice UN.

Na udaru kreste izbegličkog talasa Italija je najavila da će zahtevati od EU da rasporedi prihvatne izbegličke logore u Libiji. Rencijeva vlada je zvanično zapretila da ubuduće neće prihvatati izbeglice koje na Mediteranu spasu brodovi država koje odbijaju da učestvuju u ravnomernijem raspoređivanju nevoljnika koji pristižu. Naime, Velika Britanija je juče najavila da uskoro povlači ratni brod koji je privremeno učestvovao u spasilačkim misijama na Sredozemlju.

Sudbina migranata pred evropskim obalama, ali i onih nevoljnika koji su se već dokopali njenog tla, nepredvidljiva je jer bogata Evropa ne zna šta će sa njima.

Tanja Vujić

----------------------------- 

UNHCR: Srbija na udaru potencijalnih azilanata

Više od 22 000 ljudi zatražilo je azil u Srbiji u prvih pet meseci 2015, što je šest puta više nego u istom periodu lane. Samo u maju u Srbiji je 10.000 osoba podnelo zahtev za azil, upozorila je nedavno Komisija za izbeglice UN.

Prema oceni UNHCR, nadležne vlasti u južnoj Srbiji bore se da obezbede osnovnu humanitarnu pomoć, obave registraciju i obezbede smeštaj za oko 200 tražilaca azila koji im se svako dana obrate po prelasku granice sa Makedonijom.

„Sve veći broj izbeglica i migranata koristi manje znanu zapadnobalkansku rutu prema Evropi, izlažući se rastućim rizicima dok se pešice kreću duž zabačenih pruga… Situacija je posebno teška u Makedoniji”, navodi UNHCR.

T. V.