Nisam siguran u Putinov veto

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Nijedan čovek, a pogotovo ne Naser Orić, nije vredan da se zbog njega odnosi dve zemlje uvedu u krizu, kaže predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić i napominje da je pogoršanju situacije u BiH, osim hapšenja Orića, u velikoj meri doprinelo i nepotrebno takmičenje u rezolucijama o Srebrenici koje se odjedanput dogodilo u međunarodnim institucijama.

„Umesto da je Srebrenica prošla kao događaj u kome se pokazuje poštovanje prema žrtvama, ona se sa svim tim silnim rezolucijama pretvorila u prvorazredan politički događaj oko koga u BiH neće biti saglasnosti. Zato mislim da smo iz jedne pozitivne faze ušli u jednu vrlo rizičnu fazu i da će od mudrosti ključnih političkih ličnosti u BiH zavisiti da li ćemo stvari smiriti i držati pod kontrolom i okrenuti se budućnosti, ili ćemo se opet definitivno vratiti u prošlost, a to znači sukobima. Ja sam za ovo prvo”, kaže Ivanić u intervjuu za „Politiku”.

Iako ocenjuje da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u reagovanju na „potpuno bespotrebno otkazivanje posete Sarajevu” pokazao, „ne samo svu širinu i ozbiljnost međunarodne politike koju zvanični Beograd vodi, nego je ostavio i otvoren prostor u nekom budućem vremenu za poboljšanje prilika”, Ivanić ne očekuje da će, nakon poslednjih događaja, tako brzo doći do otopljavanja odnosa između BiH i Srbije.

„Mislim da se brzo posle ovoga neće ništa desiti, pogotovo ako Sarajevo, i to dominantno bošnjački deo Sarajeva, ne promeni generalni pristup odnosima sa Srbijom. Aktuelna vlast u Srbiji, kao i sve prethodne, pokazala je dosta širine, ali, očito, da se tome u bošnjačkom delu Sarajeva nije istinski verovalo. Dok god taj deo političkog ambijenta u BiH ne shvati da je rat prošao i da je došlo vreme saradnje, ti odnosi neće biti dobri, a veću štetu od toga imaće BiH.

Vi, dakle, smatrate da je Sarajevo previše opterećeno prošlošću…

Da, definitivno, i ja mogu to da razumem. Ali, politika budućnosti mora isključiti te emocije. Niko Sarajevu ne zabranjuje, niti može ograničiti pravo da nosi emocije u odnosu na rat, da smatra da je najveća žrtva i slično. To je njihovo pravo, ali to ne sme opterećivati odnose zbog budućnosti i to, ne samo zbog budućnosti regije, nego isključivo i, pre svega, budućnosti BiH.

U javnosti se spekulisalo da je poseta predsednika Srbije odgođena zbog određenih „signala” iz obaveštajnih krugova…

Nije bilo nikakvih signala, ali ne isključujem mogućnost da je možda moglo biti i incidenata. Moram iskreno reći da je i gospodin Bakir Izetbegović istinski želeo da ta poseta prođe dobro i u jednom pozitivnom ambijentu. Međutim, desio se „slučaj” Orić nakon čega je, čini mi se, Izetbegović bio izložen ogromnom pritisku jednog neformalnog dela struktura, pretpostavljam posebno Udruženja „Majke Srebrenice”. Hoću da kažem da odlaganje posete nije posledica njegove lične odluke, već ambijenta stvorenog u Sarajevu i pritisaka.

Predsedništvo BiH dobilo je britanski predlog rezolucije o Srebrenici koja je već uskovitlala političke strasti i izazvala oprečna mišljenja ne samo u BiH, već i u regionu, pa i šire. Hoćete li raspravljati o toj rezoluciji i kakav će biti vaš stav?

Mi se o tome nećemo izjašnjavati. BiH nije tražila tu rezoluciju, BiH nije članica Saveta bezbednosti i stoga nema obavezu da se izjasni. Ta rezolucija je bitka nekih drugih, bitka zemalja članica Saveta bezbednosti i ona od nas ne zavisi. Što se mene tiče, ja sam, bez dileme, protiv rezolucije, jer smatram da je ona potpuno nepotrebna i da bi izazvala dalje podele u BiH. Ne znam šta je uopšte bio cilj onih koji su je predložili.

Koliko su, prema vašem mišljenju, realna očekivanja da će Rusija uložiti veto na britansku  rezoluciju?

Mislim da će Rusija uraditi sve da se diplomatskim putem dođe do usaglašenog teksta, ako je to moguće. A da li će ići na veto ili ne, to zaista ne znam. Smatram da bi i druge zemlje članice Saveta bezbednosti trebalo da imaju razuman stav i da pokušaju doći do teksta koji će biti opšteprihvatljiv. A ako će to biti bitka, onda ne samo da će biti podeljena BiH i region, nego i Savet bezbednosti, a onda je značaj takve rezolucije potpuno nebitan. Svako ko je razuman zna da nije dobro da se nastave podele povodom BiH.

Pojedini analitičari tvrde da je priča o rezolucijama vrsta pritiska s krajnjim ciljem da se Srebrenica izdvoji iz sastava RS i da joj se dodeli specijalni status.

To je apsolutno nemoguće, ta priča je nerealna jer bi to značilo raspakivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, a to bi tek bio potpuni haos. „Poplava” rezolucija je rezultat ambicije njihovih autora da se promovišu u medijima i predstave kao političke ličnosti. Nije njima stalo ni do Srebrenice, ni do žrtava, njima je stalo do vlastite afirmacije, a Srebrenicu koriste kao povod.

Evropski put BiH ponovo je u zastoju, jer političari ne mogu da se dogovore oko programa ekonomskih reformi, iako su su se, nakon nemačko-britanske inicijative, to jest novog pristupa EU prema BiH, i pismeno obavezali da će te reforme provesti. Kako to komentarišete?

Oni su se usaglasili, a onda je iskrsnuo problem oko privatizacije elektroprivreda koju i ja ne podržavam, a ne podržava je ni pozicija ni opozicija u RS. Mislim da je to pogrešno, možemo razgovarati o restrukturiranju, ali o privatizaciji ne. Međutim, ja sam optimista i verujem da će dogovor uskoro biti postignut, jer ako postignemo dogovor sledi ozbiljna finansijska podrška i RS i Federaciji BiH. A dogovor je da će svaki nivo vlasti sprovoditi reforme za koje je nadležan, što znači da RS niko ništa ne može nametnuti.