Kada će orlovi postati orlići

U jednoj nedelji Srbija je dobila svetske prvake u selekciji igrača do 20 godina, ali i izgubila šanse da se u seniorskoj kategoriji plasira na Evropsko prvenstvo koje se održava 2016. u Francuskoj. To je treće veliko takmičenje koje A tim Srbije propušta, mada se i na dva prethodna na kojima je učestvovao nije proslavio. U Južnoj Africi 2010. nismo prošli grupu, a svetski šampionat u Nemačkoj 2006. završili smo posle ponižavajućeg poraza od Argentine – 6:0.

Nema sumnje da Srbija „proizvodi” dobre igrače, ali posle mlađih kategorija, u kojima se prave uspesi, fudbaleri se često „izgube” u seniorskoj konkurenciji.

U protekloj deceniji Srbija je u dva navrata bila vicešampion Evrope, ali taj uspeh nikada nije ponovljen u seniorskoj kategoriji.

Maksimović postiže gol za titulu prvaka sveta do 20 godina Foto Fifa 

Mnogi igrači sa tih šampionata napravili su zavidne internacionalne karijere i čine okosnicu sadašnje reprezentacije. O njihovom kvalitetu dovoljno govori to što igraju u klubovima poput Čelsija, Liverpula, Mančester sitija, Šalkea, Rome... Svoj kvalitet su potvrdili na međunarodnoj sceni, u najjačim ligama sveta, ali taj svoj talenat i umeće nikada nisu pretvorili u uspeh A tima Srbije.

Koje bi probleme u srpskom fudbalu trebalo rešiti da bi se stvorili preduslovi za ponavljanje jučerašnjeg uspeha i u seniorskoj kategoriji?

Odgovornost FSS: Fudbalski savez Srbije (FSS), kao krovna organizacija srpskog fudbala, nijednom nije preuzeo odgovornost za neuspehe A reprezentacije, ali ni za celokupno stanje u kojem se nalazi najpopularniji sport. U isto vreme, čelnici Saveza nisu se libili da preuzmu zasluge za uspehe u mlađim kategorijama.

Ni predsednik FSS Tomislav Karadžić nijednom nije na sebe preuzeo odgovornost zbog loših rezultata A reprezentacije, a pokušavao je da uspesima mlađih selekcija skrene pažnju sa problema u toj organizaciji. Zamera mu se i to što je Savez morao da plati veliko obeštećenje Miroslavu Đukiću i Radomiru Antiću.

Posle poslednjeg poraza u Danskoj, Karadžić je izjavio: „Neverovatno je šta se događa, kao da nam je i bog okrenuo leđa”. Mnogi su posle toga cinično primetili da su „fudbaleri i bogu videli leđa, ali da Karadžiću još nisu”.

Nedostatak odgovarajuće „opozicije”: Dodatni problem jeste u nedostatku „opozicije” koja bi ubedila javnost da nema lični interes u FSS, već da želi što bolji razvoj srpskog fudbala. „Opozicija” nije uspela da obezbedi ni širu podršku. Tu se pre svega misli na podršku bivših istaknutih fudbalera koji su se prethodnih godina držali podalje od srpskog fudbala.

Već nekoliko godina traje „rat” između Karadžića i opozicije, koju predvodi Crvena zvezda. Oni su Karadžića optuživali za nameštanje utakmica i favorizovanje Partizana i više puta ga pozivali da podnese ostavku. Predsednik Saveza dugo je odolevao pritiscima, a nedavno je najavio da bi u julu mogla biti održana vanredna sednica na kojoj bi jedna od tačaka dnevnog reda bili izbori na svim nivoima u toj organizaciji.

Oni koji su bliski Karadžiću tvrde, s druge strane, da je predsednik FSS pomogao jednako svim klubovima i da se borio da zaustavi propadanje srpskog fudbala. Tvrde i da je često znao da pomogne Zvezdi (koja ga najviše optužuje), pre svega finansijski. Isti izvori navode da „opozicija” namerno optužuje Karadžića, jer je to „najlakši način da se prikriju sopstveni loši rezultati”.

Ne postoji jasna strategija: Čelni ljudi našeg fudbala nijednom se nisu izjasnili šta im je cilj. Da li je to podmlađivanje A reprezentacije ili plasman na neko veliko takmičenje. Kada je Siniša Mihajlović postavljen za selektora, plan je bio da se nacionalni tim plasira na Mundijal u Brazilu. Međutim, kada je reprezentacija loše startovala, odmah je za cilj postavljeno podmlađivanje reprezentacije. Dosadašnji selektori uglavnom su pokušavali da ostvare oba cilja, a na kraju nisu uspeli nijedan.

Česte promene selektora: Reprezentacija Srbije od osamostaljenja, pre devet godina, promenila je čak osam selektora. Nedavni protivnik A selekcije Srbije – Danska – angažovala je selektora Mortena Olsena 2000. godine i on i dalje predvodi njihov nacionalni tim. Smatra se da je za uigranost jedne ekipe jedna od najbitnijih stvari kontinuitet u radu trenera.

Odlazak mladih igrača: Većina naših fudbalera rano napušta domaće klubove i odlazi u inostranstvo. Smatra se da je Srbija treća zemlja u svetu po broju fudbalera koje je „izvezla” u inostranstvo.

To je dovelo do činjenice da sada nijedna ekipa ne može da se uigra, jer retko koji klub može da zadrži tim na okupu duže od godinu dana. Dodatni problem za mlade talente jeste i to što nije veliki broj onih koji uspevaju da naprave dobru karijeru. Većina igra u nekim lošijim ligama ili se posle određenog vremena vraća u domaće klubove. Međutim, većina klubova primorana je na ovaj potez jer se finansiraju isključivo od prodaje igrača. S druge strane, stranim klubovima to je samo deo prihoda, dok im većinu novca donose sponzorski ugovori i prihodi od ulaznica.

Menadžeri: Za fudbalske menadžere jedni su tvrdili da su „najveće zlo” srpskog fudbala i „moderni robovlasnici”, dok su drugi na njih gledali kao na „spasioce” iz teške finansijske situacije. Osim što su nezaobilazni kada je prodaja igrača u pitanju, sve više se priča da menadžeri sastavljaju timove klubovima iz našeg šampionata. Prema tim pričama, talentovani fudbaleri ne mogu da dobiju pravu šansu naspram onih koji imaju podršku menadžera, ali se niko nikad nije usudio da javno priča o tom problemu.

Sumnja u nameštanje utakmica: Godinama se priča da su pojedine utakmice domaćeg šampionata nameštene, ali do sada nije bilo nijednog dokaza za to. Nedavno je Unija evropskih fudbalskih asocijacija (Uefa) objavila da istražuje utakmice Jelen superlige i Prve lige Srbije, a da Interpol i Evropol prikupljaju dokaze koje će predati srpskom tužilaštvu. Još nema zvanične potvrde koje su utakmice pod sumnjom, a nikada niko nije prezentovao nijedan validan dokaz da postoji nameštanje utakmica koji bi bilo potvrđen od strane suda.

Malo bivših igrača u Savezu: Osim Sava Miloševića, koji je zadužen za brigu o reprezentativnim selekcijama, i Ivana Ćurkovića, potpredsednika Saveza, u najvišim organima FSS malo je istaknutih bivših fudbalera na ključnim funkcijama. Pre osam godina Zoran Mirković je izabran za direktora A i mlade reprezentacije, ali je ubrzo napustio Savez, „zbog profesionalnog neslaganja i pokušaja nametanja načina rada koji se kosi s mojim ljudskim i poslovnim principima”.

Dragan Džajić je pre sedam godina postavljen za sportskog direktora svih reprezentativnih selekcija. Nekoliko dana posle toga uhapšen je zbog optužbi da je nezakonito prisvojio novac od transfera Gorana Drulića u špansku Saragosu dok je bio na čelu Zvezde. Odlukom predsednika Srbije Tomislava Nikolića je aboliran, čime je završen postupak protiv njega koji je trajao oko četiri godine.

Fudbalske saveze Hrvatske i Crne Gore vode bivši asovi tih zemalja Davor Šuker i Dejan Savićević, a takvi primeri zabeleženi su širom sveta.

Loša infrastruktura: Većina stadiona na kojima se igraju utakmice domaćeg šampionata nalazi se u lošem stanju. Čak i objekti Crvene zvezde i Partizana jedva zadovoljavaju standarde Uefe. Fudbaleri Rada, Voždovca i OFK Beograda godinama utakmice visokog rizika ne igraju na Banjici, Voždovcu i na Karaburmi jer su njihovi stadioni neadekvatni, nebezbedni ili ruinirani.

Huligani: U poslednje vreme na utakmicama domaćih klubova i reprezentacije sve češće su u prvom planu huligani, a sve manje igrači. Poslednji „večiti” derbi između Crvene zvezde i Partizana kasnio je zbog nereda navijača, a država i fudbalski organi godinama ne mogu da reše ovaj problem.

Loš kvalitet takmičenja: Srpski šampionat nalazi se na 27. mestu na Uefinoj rang-listi, a zbog toga naši klubovi sve ranije počinju takmičenje u Evropi. Ove sezone Zvezda, Čukarički i Vojvodina počeće kvalifikacije za Ligu Evrope u prvom kolu (2. jula), a Partizan će pokušati da se domogne Lige šampiona od druge runde. To se odrazilo i na broj gledalaca, kojih je na stadionima sve manje. Ranije se verovalo da će uz jake klubove, poput Partizana i Zvezde, i ostali timovi podići kvalitet, ali je bilo obrnuto. Partizan i Zvezda iz godine u godinu postajali su sve slabiji i slabiji.

Omladinske škole: Da Srbija ima kvalitetne omladinske škole potvrdilo se sada kada smo osvojili zlato. Kao primer da postoje poteškoće u stvaranju kvalitetnijih mladih fudbalera često se spominje Crvena zvezda. Posle generacije rođene 1984. godine, u kojoj su igrali Boško Janković, Dušan Basta, Dejan Milovanović, Marko Perović... sve do sadašnjih prvotimaca Luke Jovića, Mihaila Ristića, Marka Grujića, Zvezda je „stvorila” retko kog igrača koji je imao zapaženu ulogu u reprezentaciji ili je napravio uspeh na međunarodnoj sceni.

U prvoj postavi Srbije protiv Danske bila su samo dvojica fudbalera koji su igrali u seniorskom timu Zvezde – Vladimir Stojković i Nikola Maksimović. S tim što je Maksimović ponikao u Slobodi iz Užica i u Zvezdi je igrao samo jednu sezonu.

U omladinskoj reprezentaciji koja je sada postala prvak sveta ima četvorica aktuelnih igrača Zvezde, od kojih su dvojica golmani. Mnogi bi rekli, sasvim dovoljno za početak oporavka ove omladinske škole.

Način finansiranja klubova: Finansiranje klubova nije transparentno, tako da nije poznato kako klubovi dolaze do novca koji im služi za funkcionisanje kluba, kao i šta se dešava s parama naplaćenim od transfera igrača. Dodatni problem su veliki dugovi koje imaju Crvena zvezda, Partizan, ali i ostali klubovi. I pored tih dugova, fudbal se smatra sportom u kojem ima najviše novca.

Uticaj političara: Mnogi kao jedan od problema vide i to što su u upravnim odborima naših klubova političari. To nije nova pojava jer je gotovo od osnivanja sadašnjih fudbalskih klubova u klubovima bilo političkih ličnosti. Tako je od 1945. godine. Najsvežiji su primeri Branka Ružića u Partizanu (SPS), Petra Škundrića i Aleksandra Antića u Crvenoj zvezdi (SPS). Sadašnji generalni direktor Partizana Miloš Vazura (SNS) bio je pomoćnik ministra pravde Nikole Selakovića, a potpredsednik Zvezde Ivica Tončev (SPS) bio je savetnik tadašnjeg premijera Ivice Dačića. Rasim Ljajić (SDPS) je godinama bio potpredsednik Partizana, a sada je počasni predsednik Novog Pazara. Ivica Dačić nekada je bio predsednik Palilulca. Potpredsednik Zvezde Slaviša Kokeza je blizak SNS-u.

Političari tvrde da su oni u klubovima kako bi doneli novac, ali i sprečili kriminalne radnje.

Privatizacija: Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić najavio je da će sportski klubovi biti privatizovani u naredne dve godine. Ova tema izazvala je dosta diskusija prethodnih godina jer su navodno Zvezda i Partizan, koji su dobijali najviše novca od države, protiv toga. Problem predstavlja što se ne zna ko su vlasnici klubova, pa samim tim ni ko je odgovoran za stanje u njima.

Primer dobre privatizacije jeste Čukarički, koji je pre tri i po godine, kada ga je kupio Dragan Obradović, bio pred gašenjem. Klub sada nema dugovanja, a pre nekoliko nedelja osvojio je prvi trofej u istoriji (Kup Srbije).

Katarina Ivanović

-----------------------------------------

KARLOV UGAO

• Naši deluju raspevano na terenu. Samo dok se intonira himna.

• Čim, u našem fudbalu, omladinska radna akcija izgradi prugu, korumpirani matorci je miniraju.

• Naši izvozni aduti su automobili i fudbaleri. Prve pravimo u fabričkim halama, a drugi su domaća radinost.

• Evropske sudije nam prete jer simuliramo – fudbal.

• Naši navijači nemaju emocije za ljubav prema svom klubu. Potroše ih na mržnju prema protivniku.

• Mi jesmo evropski Brazilci. Ali, samo kad igramo za strane klubove.

• Ako je jedan Toma na čelu države, pa ne mora drugi Toma da bude na čelu FSS. Sačuvajmo barem fudbal.

• Naši vrhunski klubovi nisu ni treća evropska liga, već evropski podsavez.

• Kad se privatizuju klubovi, vlasnici će prvo da otpuste – fudbalere.

• Srpski fudbal će ozdraviti kad većina funkcionera bude smeštena u poseban kazneni prostor.

Dragutin Minić