Posle debakla nema opravdanja

 Naši mladi fudbaleri „junački su poćerali sve pred sobom”. Šalu na stranu, jer joj ovde sigurno nije mesto. Momci su, bez ikakvog pokrića, razočarali i potpuno zasluženo zauzeli poslednje mesto na Evropskom prvenstvu mladih u Češkoj. Jedina su reprezentacija, koja u tri utakmice nije zabeležila nijednu pobedu i koja je postigla samo jedan pogodak.

Više od mršavog brojčanog salda zabrinjava igra, koju su mladi reprezentativci Srbije prikazali na stadionu „Letna” u Pragu. Ni želje, ni žara, ni ideje, ma nije bilo ničega što ih je krasilo do ovog takmičenja. Kao da su se najednom preobrazili u pojedince koji se nikada ozbiljno nisu bavili ovim sportom.

Čemu onoliki hvalospevi posle remija 1:1 s Nemačkom? Bar da je izboren plasman u polufinale i izvađena viza za Olimpijske igre dogodine u Rio de Žaneiru, pa u redu. Ovako... Da ne zaboravimo da smo četvrtinu tog meča imali igrača više i da su ranije generacije upravo u uvodnim utakmicama obezbeđivali kasniji visok plasman.

Opravdanja izrečena posle najtežeg poraza mlade reprezentacije od osamostaljenja Srbije u duelu s domaćinom Češkom (4:0), a zatim i sa Danskom (2:0), nikako ne piju vodu. Ona su toliko uvredljiva za ljudsku inteligenciju, da je glupo i komentarisati ih.

Ipak, bode oči izjava selektora Mladena Dodića da nije mogao da računa na najbolji sastav. Nedostajali su mu „A” reprezentativci Aleksandar Mitrović, Lazar Marković i Matija Nastasić, kao i nova zvezda srpskog fudbala Filip Kostić.

Da podsetimo i javnost i selektora: ni njegov prethodnik, koji je uzgred budi rečeno izborio plasman na finalni turnir i bio prisutan u Pragu, nije mogao da računa na „A” reprezentativce. Čak je imao toliko otkaza, zbog raznoraznih razloga, da je, na primer, posle jagodinskih 0:0 u prvom meču baraža, u Kadiz poveo „rezervni” sastav, za koji su se pojedini molili bogu da ne primi pet i više golova od dvostrukog uzastopnog kontinentalnog šampiona.

Niko ne spori da bismo bili neuporedivo jači, možda i bolji, da smo nastupili u najjačem sastavu. Ali, odavno nije bio slučaj da selektor mladih ima na raspolaganju sve što želi. Gotovo svi u poslednjih petnaestak godina su imali istih ili sličnih problema. Matija Nastasić je generaciji 1992. pomogao samo u pobedi protiv Italije u Gornjem Milanovcu s 1:0. Bilo je to 19. novembra 2013. Dakle, više od godinu i po dana nije igrao u mladoj reprezentaciji.

Na istoj utakmici je i Lazar Marković odigrao poslednjih 90 minuta za ovu selekciju i od nje se oprostio crvenim kartonom. Aleksandar Mitrović je najbolji strelac ove reprezentacije. Na osam utakmica postigao je šest pogodaka, ali Dodićev prethodnik nije mogao da računa na napadača belgijskog Anderlehta od senzacionalnog trijumfa u Levenu protiv Belgije (3:0), kada je dao dva gola.

Tužna je priča da Fudbalski savez Srbije nije uspeo da „izdejstvuje” dozvole da Matija Nastasić i Filip Kostić budu u Češkoj. Moralo je da se interveniše sve do našeg „prijatelja” predsednika Uefe Mišela Platinija, kao i do najviših zvaničnika svetske fudbalske organizacije, bez obzira na to što ovo nije njeno nadmetanje. Sramno je da nam nemački klubovi Šalke i Štutgart ne daju igrače, pogotovo što smo u istoj grupi, pa bi oni igrali protiv njihove selekcije. Ako se prisetimo dešavanja u prethodnom baražu, ne bi bilo čudno i da Liverpul nije želeo da pusti Markovića, onako, za svaki slučaj. Kasnije je stavljen na transfer listu. Uz to, Liverpul je na šampionat pustio igrače drugih reprezentacija, poput Emre Čana iz Nemačke. Pošteno i sportski, nema šta.

Na kraju, ne mora Srbija na svakom takmičenju da bude najbolja. Ali, od momaka (i devojaka) koji nose njen dres traži se samo da se bore i da ga natope znojem, pa ako je protivnik bolji da mu se stisne ruka i čestita.

----------------------------------

Bez trojice iz Kadiza

Plasman na Prvenstvo Starog kontinenta u Češkoj izboren je 14. oktobra prošle godine pobedom u Kadizu protiv dvostrukog uzastopnog evropskog šampiona Španije s 2:1. Pred 17.200 gledalaca, na stadionu „Ramon de Karanca”, neočekivani trijumf ostvarili su: Marko Dmitrović, Aleksandar Kovačević, Miloš Veljković, Nemanja Radoja (od 85. Srđan Mijailović), Aleksandar Pešić (od 71. Aleksandar Čavrić), Goran Čaušić, Filip Kostić, Nemanja Petrović, Lazar Ćirković, Slavoljub Srnić, Filip Stojković (od 64. Aleksandar Filipović). Na klupi su sedeli: Nikola Perić, Uroš Đurđević, debitant Darko Lazić i Sergej Milinković-Savić. Dakle, Mladen Dodić od 14 momaka, koji su šokirali Španiju nije mogao da računa samo na Veljkovića, Radoju i Kostića.