Veliki zid neće zaustaviti ljude
Mađarska se ne opterećujekritikamazbog najave da će podići ogradu na granici sa Srbijom da bi zaustavilaizbeglicekoje traže azil. I pored upozorenja da je to krah evropske ideje koja počiva na rušenju, a ne na dizanju ograda,naši severni susedi poručuju: Zid dići što pre!
Panika, čini se, zahvata sve više evropskih zemalja, jer samo od početka ove godine preko Mediterana i kopna na Stari kontinent je ušlo više od 120.000 ljudi. Članice EU apeluju na međusobnu solidarnost: traži se podela kvota za prijem azilanata isaopštavaju različite ideje o tome kako deo tereta skinuti sa svojih pleća. Italija, u koju je od početka godine iz Sirije, Iraka i Avganistana vodama Mediterana stiglo 62.000 migranata, „preti” da će svim ovim ljudima dati putne isprave kojima će moći slobodno da idu dalje u Evropu. Mađarska je prvo suspendovala primenu sporazuma Dablin III, kakobi onemogućila članice EU da joj vraćaju izbeglice za koje je nadležna ako su prvo kročili na njeno tle, pa je na oštru reakciju EU povukla tu suspenziju... Opipavala je očigledno puls evropskih vlada, ali od ideje o zidu prema Srbiji ne odustaje.
Ne ulazeći u to koliko je odluka o gradnji zida etički i civilizacijski sporna, ostaje krajnje praktično pitanje: da li je uopšte moguće zaustaviti reke izbeglica ka Evropi kada su one izazvane ratovima i razaranjem na Bliskom Istoku i Mediteranu? I mogu li se zaustaviti migracije ako se ne uspostave stabilna društava u zemljama zahvaćenim ratom?
Očigledno je – neće ti ljudi prestati da beže odprogona zato što ih negde čeka neki zid. Oni nemaju gde nazad. Ostavili su ili prodali sve što su imali... Samo će tražiti načine kako da taj zid pređu ili zaobiđu, ali uz više muke i više posla i zarade za krijumčare ljudima. Bugari i Grci su podigli zid, ali taj zid je usmerio migrante na put preko mora. Svakodnevno stotine njih stižu na grčka ostrva. Bugarski zid zaobilaze i iz Turske putuju ka bugarskim i rumunskim lukama na Crnom moru. Biraju opasnije morske rute i prema drugim zemljama Mediterana. Ni ograde najrazvijenijih zemlje EU nisu dovoljno moćna prepreka za ljude koji nemaju izbora. Ni bodljikava ograda, ni veliki broj policajaca, ni sofisticirana oprema za otkrivanje ne mogu da spreče hiljade migranata oko francuskih luka Kale i Dankerk, koji čekaju da se ukrcaju na trajekte ili da se kroz Evrotunel ispod Lamanša dokopaju Velike Britanije.
Čitave zajednice izbeglica, čekajući svoju priliku da pređu granicu, žive oko ograđenih luka, po hladnom vremenu, promrzli, napaćeni i prepušteni krijumčarima. U Kaleu i Dankerku video sam ove godine da krijumčari nesmetano zarađuju na patnji ovih ljudi, a da su policija i gradske vlasti nemoćne da to spreče ili kontrolišu.
Da li je moguće da ćemo takve slike uskoro gledati u Subotici, ako sa mađarske strane nikne novi Veliki zid? Bojim se da hoćemo ukoliko naša država ne povuče hrabar potez i svim izbeglim da privremenu zaštitu: registruje ih i da im azilne lične karte. To bi ovim ljudima omogućilo normalno kretanje u našoj zemlji, zdravstvenu zaštitu, smeštaj, mogli bi da podignu sopstveni novac iz banaka i od rodbine.To bi ih zaštitilo od prevara, iznuda kriminalaca i onih koji žele da zarade na muci i strahu ljudi bez dokumenata. To nije lak potez za našu državu,njene institucije, ali ojačavanjem lokalnih kapaciteta i Komesarijata za izbeglice i migracije, verujem da je to moguće. To je jedini način da se pomogne ovim ljudima, ali i izbegne scenario kriminalizacije u sredinama u kojima borave.
Uostalom, nemamo alternativu. Mi zidove dizati ne možemo, represiju prema tim nesrećnim ljudima ne smemo nikada primeniti. Na to nas obavezuje međunarodno pravo, a pre svega humanost i iskustvo iz devedesetih godina, kada su ljudi sa ovih prostora tražili i nalazili spas u mnogim zemljama širom sveta.
A što se tiče Zida, on nije prvi, a ni poslednji kojim su u istoriji hteli da zaustave ljude i njihove nade. Od Limesa su ostali samo temelji, spomenik sunovratu najveće civilazije na čijim temeljima počivaju naša društva. Tada su naši i preci današnjih Mađara, Nemaca i drugih Evropljana, stajali iscepani, bosi, gladni, bolesni na ovoj drugoj strani zida koji je branio granicu moćne rimske države i granicu civilizacije. Necivilizovani divljaci prodavali su sve što su imali i molili za prelaz. Danas to pred zidom koji brani Evropu čine ljudi iz Sirije, Iraka, Libije, Avganistana.
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila