Blerove strepnje od Miloševićeve taktike

Specijalno za "Politiku" iz Londona
Kad je Toni rešio da ode, pomislio sam da je pravi trenutak za štampanje dnevnika – rekao je na promociji u Institutu za obrazovanje u Londonu Alaster Kambel. "Otišao sam do njega, i rekao da razmišljam da štampam tu knjigu u kojoj će on biti najviše u žiži. Mnogi političari bi se prestravili. On je samo rekao je da se nada da će knjiga otkriti da je tu bilo i dobrih stvari. Bio je više zabrinut za druge lidere nego za sebe, kako će oni da se osećaju, a ja sam mislio da će da mrzi to što sam pisao o njemu kako se šeta u donjem vešu! Toni je bio u skroz drugom filmu, čak me je zamolio da izbacim nešto što sam napisao o Borisu Jelcinu, koji je tada već bio mrtav."

Veliko interesovanje britanske javnosti, ogromna medijska pažnja, brojni intervjui i rasprodata promocija (istina, jedina u Londonu) pratili su izlazak knjige "Godine Blera" autora Alastera Kambela, bivšeg savetnika za medije, portparola i šefa službe za informacije Tonija Blera.

Rokerske fascinacije

"Godine Blera" su zapravo izvodi iz Kambelovog dnevnika koji je ovaj bivši novinar vodio od 1994, kada je postao jedan od najbližih saradnika tadašnjeg novog lidera laburista, do njegove ostavke 2003, nakon samoubistva dr Dejvida Kelija i afere praćene čuvenim "Hatonovim izveštajem". Ova knjiga, koja se smatra najrazgolićenijom hronikom savremene britanske političke scene koju je običan građanin ikad mogao da pročita, opisuje uspon "novih laburista" (naziv Laburističke stranke pod Blerovim vođstvom, čiji je jedan od glavnih dizajnera upravo bio sam Kambel), uspone i padove Blerove administracije, međuljudske odnose u samom kabinetu, dajući čitaocu retko dostupan uvid u karakterne crte glavnih aktera tadašnje političke scene Velike Britanije (mnogi od njih još uvek su politički aktivni), a sve neretko začinjeno Kambelovim duhovitim i ciničnim komentarima. Za mnoge svakako najzanimljiviji jesu detalji koji pokazuju Blerovu ličnost izbliza, kao lidera, prijatelja, porodičnog čoveka, upornog, tvrdoglavog, ponekad tremaroša, nepopravljivog idealistu.

Kambela su zvali drugim najvažnijim čovekom Britanije, po sopstvenom priznanju bio je poređen sa Hitlerom, Staljinom, Gebelsom. "Stalno sam se pitao, šta je sledeće", uz smeh objašnjava.

Bio je Blerova senka, kontroverzan, oštar i zajedljiv, bez dlake na jeziku. "Trebalo je da budem zadužen za odnos Tonija Blera sa medijima, a ispalo je da je taj odnos bio samo otrovan!" Omražen i poštovan u jednakoj meri, Kambel je čitaocu dao na uvid samu srž tadašnje britanske vlade, pokrivajući krize i skandale, svađe i ostavke, pomirenja i kompromise. Čitalac, tako, može da čita o suzama Čeri Bler, njenim strahovima i opaskama, ljubavnoj aferi Robina Kuka, Blerovoj fascinaciji rok muzičarima (što je kao student i sam sanjao da bude svirajući u rok bendu), obarajućoj šarmantnosti princeze Dajane...

Knjiga "Godine Blera" od strane nekih kritičara dočekana je na nož. Mnogi su očekivali da Kambel obelodani tajne i javnosti nepoznate aspekte političkih odluka koje su promenile istoriju. Toga u dnevniku nema, iako on pokriva rat protiv terorizma, pregovore za mir u Severnoj Irskoj, Kosovo, Avganistan i Irak. Mnogi takođe sumnjaju u verodostojnost podataka jer jer autor po sopstvenom priznanju (kao odani član Laburističke stranke) želeo da predstavi svog lidera u najboljem svetlu. Zaista, nemoguće je, a ne primetiti stalno prisutnu Kambelovu fascinaciju likom i delom Tonija Blera. Ono što bivši savetnik bivšeg premijera, međutim, priznaje, jeste da je knjiga prošla mnoge "cenzure" raznih državnih i tajnih službi,  da se ne bi otkrile neke velike državne tajne.

"A onda, tu su došli i urednički rezovi, da bi se knjiga smanjila na pristojnu dužinu", diplomatski je odgovorio Kambel na pitanje gde su "pikanterije". "Razne službe, pa i sam Toni tražili su da neke stvari izbacim, i ja sam to izbacio."

"Očajni" gospodari rata

Kosovo i Milošević kao teme dominirale su sednicama Blerove vlade od januara 1999. Iz Kambelovih sećanja saznajemo da je Vesli Klark otpočetka za sve krivio Srbe, dok je sam Bler na samom početku bio rezervisan prema bombardovanju Srbije, tvrdeći da dolazak OVK neće ništa promeniti na Kosovu. Mišljenje će, kako je poznato, kasnije promeniti i sada već bivši engleski premijer postaće jedan od najvećih zagovornika ulaska kopnenih trupa na Kosovo. Na dan bombardovanja, 24. marta, svi su bili nervozni, a nervoza se pojačavala iz dana u dan, prouzrokovana lošim vestima. Zanimljivo je čitati kolikim su taktičarem i velikim mozgom i Bler i Klinton smatrali Miloševića i praktično strepeli od svakog njegovog sledećeg koraka. Sredinom aprila obojica su paničili. Klinton nije želeo nikakve sukobe sa Rusima, Bleru su samom ruke bile zavezane. Obojicu ih u to vreme Kambel opisuje kao "očajne" i "demoralisane".

"Toni Bler je rekao da mi moramo da pobedimo", piše Kambel u svom dnevniku 21. aprila 1999, "i ako vojska kaže da to ne može da se postigne iz vazduha, moramo da ih slušamo. Bil je bio prilično miran sve vreme, žvakao je cigaru, pio dijetalnu koka-kolu, mrmljao o Francuzima. Rekao je da misli da verovatno pravimo veću štetu Miloševiću nago što mislimo. Udarali smo ga jače nego što je ikada mogao da zamisli. Pitanje je bilo možemo li da ga udarimo dovoljno jako da bi morao da potraži diplomatski izlaz iz svega. Klinton je pričao o pokretanju zvanične optužnice za ratne zločine protiv Miloševića, a u isto vreme nije prestajao da govori da li bismo mogli da napravimo neki sporazum s njim... Bil je rekao da treba da bombardujemo kao ludi, da budemo kreativniji u diplomatiji, možda da naoružamo Albance..."

Klinton je nakon iniciranja čitave stvari, po Kambelovom mišljenju, pozicionirao sebe u sredinu. U drugoj polovini maja, međutim, u dugom telefonskom razgovoru Klinton je promenio ton. Bukvalno vičući na Blera, optužio ga je da njegova medijska mašinerija huška javnost protiv SAD i njihovog predsednika, posredno optužujući i Kambela za takvu situaciju. Kasnije je Bler pokušavao da ga opravda ističući da veliki pritisak tera Klintona da se na nekome "izduva", a da jedino to može sa njim.

Kambel je još jednom javno odbacio optužbe da je na bilo koji način indirektno odgovoran za smrt dr Dejvida Kelija, prebacujući odgovornost na neprofesionalnost novinara Bi-Bi-Sija koji je izmislio čitavu aferu dosijea koji falsifikuju podatke o oružju za masovno uništenje u Iraku, a po navodnom diktatu Alastera Kambela. Po sopstvenom priznanju, plakao je na vest o Kelijevoj smrti.

Knjiga "Godine Blera" je trenutno jedan od bestselera u Velikoj Britaniji i na prvom mestu liste najčitanijih knjiga "Sandej tajmsa".