Đonom na šampiona, sa jasnom računicom

Da Britanci neće prezati od starta đonom u ratu za novu titulu Endija Marija na „Vimbldonu”, najavili su dan uoči početka, kada se šampionska konferencija Novaka Đokovića naglo pretvorila u sudnicu sa unakrsnim provokacijama. Proizvoljno interpretirana, nedavna izjava Borisa Bekera o podršci koju naš teniser dobija sa klupe protumačena je kao nedozvoljena komunikacija trenera i igrača i tako su reči „varanje” i „varalica” počele da se šire zapadnom medijskom sferom.

Krenula je lavina insinuacija, posebno britanskih i američkih medija, iz koje može da se izdvoji ocena koju je dao „Njujork dejli” – da Đokoviću neće biti potrebno varanje na „Vimbldonu” s obzirom na ogromnu prednost koja mu je data žrebom!

I u naše medije se uvukla engleska reč „koučing”, kojom se označava nedozvoljeno davanje znakova sa klupe teniseru u toku meča. Do sada se pominjala u vezi sa Rafaelom Nadalom i njegovim stricem i trenerom Tonijem, ali ko bi očekivao da će većinom bezizražajno lice Borisa Bekera da postane ekran sa kojeg stižu ključne poruke Đokoviću?! Ili su povremeni aplauzi trenera nedozvoljeni?!

Srpski teniser je protiv Kolšrajbera dobio prvu bitku u ovom ratu, ali je odmah posle nje shvatio da će pritisak publike i medija rasti, zajedno s mogućnošću njegovog susreta sa Britancem. Umesto pitanja o igri u prvom kolu, dočekao ga je novi talas novinarskog bezobrazluka, sa serijom pitanja o znakovima sa klupe.

Taj pritisak se sada prenosi i na Bekera, čiji se gestovi i mimika u loži pažljivo prate, ali još više na celokupan odnos igrača i trenera. Đoković ima razloga da zameri Bekeru za lične stavove iznesene u nedavno objavljenoj autobiografskoj knjizi, kao i za slobodne izjave tim povodom, od kojih je poslednja dala sjajan materijal za medijske žaoke. Zbog te knjige – a njena provokativnost je uslov da se što bolje proda – morao je Novak da objašnjava ne samo da nije varalica, nego i da ne mrzi Federera kao što je protumačeno pisanje Bekera, a demantovanje trenera je idealan povod za svađu u kući.

Naime, čim su novinari uspeli da iznerviraju pobednika tek završenog meča („Pokušavam da shvatim čemu ova priča vodi, da li želite da kažete da smo moj tim i ja varalice?”), odmah su okrenuli drugi list Bekerove knjige i ponovili pitanje o odnosima sa Federerom.

U ulozi crvene marame za najboljeg tenisera sveta, sada se intenzivno koristi i ime Stanislasa Vavrinke, uz podsećanje na Đokovićev poraz u finalu „Rolan Garosa”. Tako je izjava Švajcarca da Novaku ne odgovara njegov stil igre preformulisana u jedan od žutih naslova – „Đoković me ne voli!”, iako se naš teniser javno i vrlo emotivno zahvalio Vavrinki za retko viđenu korektnost posle meča, istakavši da mu je to bio najlepši doživljaj teško prežaljenog finala.

Iza svega stoji jasna računica, a ne ljubav prema Škotu. Britanci su odavno objavili da im je pobeda Marija pre dve godine udvostručila prihode od televizijskih prava i ulaznica za „Vimbldon”. Sa porastom njegove ovogodišnje forme, rasle su i cene karata, pa su za priželjkivano finale Đoković–Mari dosegle neverovatnih 16.000 evra, duplo više nego prošle godine, kada su šanse Škota bila manje. Prethodni rekord je bio nešto više od 10.000 evra, a ostvarila ga je upravo pobeda Marija protiv Đokovića u finalu 2013....

Punih 77 godina su Britanci čekali tu titulu i trpeli poniženja da se na njihovoj slavi raduju samo gosti. Rat medija za novu titulu precizno je usmeren ka teniseru koji je jedini pobeđivao Marija ove sezone – i činio to u poslednjih osam susreta – a rukavice su skinute početkom godine pričom da je Đoković glumom na terenu stizao do tih uspeha. Nekada su bili ponosni na svoju reč „fer-plej”, sada je u modi reč „koučing”, a startovi đonom se više i ne broje.

Srpskom teniseru ostaje samo jedan način da se odbrani: da nastavi da radi što i do sada.

Marjan Kovačević