Najveća kazna je što ne idem u Rio

Prvi kongres o prevenciji dopinga u sportu, održan juče u Domu omladine, ostao je u senci svedočenja našeg vaterpoliste Nikole Rađena (30), koji se prvi put obratio javnosti otkako je pre nepuna dva meseca obelodanjeno da je bio pozitivan na doping testu (kokain). Njegov emotivan govor često je prekidan aplauzima pune sale, u kojoj su bili i mnogi sportisti, osvajači medalja, a kako je sam naglasio: kad mu je bilo najteže, među prvima je dobio podršku od ministra omladine i sporta Vanje Udovičića, nekadašnjeg saigrača iz reprezentacije. Udovičić je i juče došao da ga podrži, kao i još jedan njihov saigrač, Slavko Gak, danas gradski sekretar za sport.

Sve što je Rađen juče rekao Antidoping agencija Srbije će prevesti i poslati u Svetsku plivačku federaciju (FINA). U ADAS-u smatraju da bi ovaj nastup mogao da mu umanji kaznu (preti mu četiri godine zabrane takmičenja), jer se u ovakvim situacijama ceni iskrenost sportiste, priznavanje krivice i spremnost da o tome govori na konferencijama i drugim javnim nastupima.

– Ovo je prvi put da neko želi javno da govori o svom iskustvu s dopingom – kazala je predstavnica ADAS-a Marija Anđelković. – Za deset godina ADAS-a, od 54 pozitivna slučaja, većina se pravdala neznanjem, greškama trenera i slično, a Nikola Rađen je odmah priznao svoju grešku. Zato će ovo njegovo svedočenje biti i njegova odbrana pred Finom, koju ćemo joj dostaviti do 13. jula.

Predavanje Sandre Radenović na temu „Potpuno sami u ovom bezumlju – početak jedne velike tragedije za našu kulturu, umetnost i sport” bilo je dobra uvertira za Rađenovu ispovest, jer je pokazala kako su mu pojedini mediji danima izricali kaznu, neki na vrlo surov, pa i primitivan način, pre no što ga je Fina osudila ili bilo ko drugi.

Zatim je emitovan kratak film o Rađenovim uspesima u vaterpolu. Razgovor s njim vodili su Marija Anđelković i njegov nekadašnji saigrač Nikola Kuljača, koji ga je zamolio da podseti sve na to kako mu je tekla karijera...

– Posle ovog videa mnogo mi je teško da vam se obratim. Nemate pojma kako mi je – kazao je Rađen, vidno potresen, a zatim nastavio – Karijera je krenula od Vojvodine, pa onda u Partizanu sa 17 godina, tu sam se afirmisao, ušao u reprezentaciju... Najsjajniji period bio je Rim 2009. godine (svetsko zlato – prim. aut), zatim Ajndhoven (evropsko zlato 2012), pa osvajanje Lige šampiona i sa Partizanom i sa Zvezdom... Ozbiljnije sam ušao u konkurenciju za reprezentaciju 2008. godine, a onda sam posle smene generacije zauzeo svoje mesto. Čast mi je što sam bio deo generacije koja je i danas aktuelna i nadam se da ću biti opet deo nje. Niko nije očekivao da možemo do medalje u Rimu. Tad su nas ispratili samo naši najbliži, a vratili smo se kao šampioni. I Slavko (Gak) i Vanja (Udovičić) sećaju se koliko smo izginuli za taj tim.

Rađen je onda podsetio na Olimpijske igre u Londonu 2012, kada su naši vaterpolisti otišli kao najveće uzdanice Srbije uz Novaka Đokovića, a vratili se „samo” sa bronzom. Na Kuljačino pitanje koliko je puta do sada bio testiran na doping kontrolama i kako je to izgledalo, Rađen je odgovorio:

– Testiran sam 15 puta na najvećim takmičenjima, ali i van sezone, a samo poslednji put sam bio pozitivan. Svi se borimo za čist sport, važno je da sportista bude odgovoran za svoje postupke. Kad su meu Španiji izvukli da idem na test, znao sam šta sam uradio, znao sam šta me čeka.Poštovao sam odgovorno sva pravila i dao uzorak.

Rađen je, kao i svi naši vaterpolisti, bio u bazi ADAMS-a (Antidoping administracija i menadžment), koju vodi Svetska antidoping agencija (VADA). Dostavljao im je vreme od jednog sata za svaki dan u godini (od 5 do 23 časa) kada je dostupan za kontrolore, a obrasce o lokaciji predavao na kvartalnom nivou. Upitan kako je, i pored toga što je prošao svu edukaciju ADAS-a, pao na testu, Rađen je objasnio da je prolazio kroz teške trenutke privatno, ali i u karijeri (igrao za Olimpijakos):

– Nije mi lako da to kažem ali rećiću, zato sam došao. Početkom godine iznenadila me je smrt oca, u klubu nije išlo kako treba, bilo je dosta pritiska... Sad će neko da kaže – moglo je to i meni da se desi, zašto si to uradio!Stil života koji sam tada vodio, okruženje nije bilo pogodno. Ovo što sam uradio sigurno nije rešenje za tu situaciju, nije opravdanje. Ja sam odgovoran i ja snosim najveći deo posledica, kažem to pred najboljim sportistima Srbije. Gradite ceo život i karijeru i ne dozvolite da je ugrozite za jedan dan.

Iz ADAS-a su objasnili zašto je kokain na listi zabranjenih supstanci. Prvo – njegovo uzimanje je suprotno sportskoj etici, a drugo, što je uvek upitno: da li sportista želi da poboljša svoje sportske performanse na taj način...

–Nisam uzimao kokain da bih varao, da poboljšam performanse... Naudio sam najviše sebi. Uzeo sam to izvan takmičenja. Vaterpolo je nisko rizičan, ja sam jedan od retkih slučajeva. Svi se zalažemo dabudemo čisti jedni pred drugima, da svoje najbolje nastupe postignemo kroz treninge i jednakost.

– Najviše mi je bolno što su me mediji prerano osudili. Ni danas ne znam kolika mi je kazna, još čekam, ovo moje obraćanje je odbrana pred Finom. Jeste moja supruga javna ličnost, i ja sam, navikli smo donekle na to, ali zašto tako...

Pojedini mediji su objavili, pošto je stigla vest da je bio pozitivan, da u deo kazne spada i to da ne sme da ide kao gledalac na sportske događaje. Zato je nedavno zvao ADAS da pita da li sme da se pojavi na jednoj fudbalskoj utakmici.

–Novinari su ga prerano osudili na četiri godine – objašnjava Marija Anđelković. – I mi iz ADAS-a ne znamo trajanje suspenzije. Znamo da je od ove godine, zbog novih pravila, kazna za kokain četiri godine ukoliko ne postoje olakšavajuće okolnosti. Ovo njegovo svedočenje, koje ide u Finu, jeste dobro tlo za olakšavajuću okolnost. Jedan je od retkih koji sarađuje s nama, imaćemo još ovakvih aktivnosti zajedno s njim. Ako Fina to uvaži, kazna bi mogla da bude manja. To je bila i njegova ideja kad je pristao da govori. Što se tiče pojavljivanja na sportskim događajima, njemu je to svakako dopušteno. Jedino ne može da bude deo nekog stručnog tima u sportu.

Rađen je zatim želeo da kaže i nešto o onima koji su ga podržavali u poslednje vreme:

– Prvo, hvala bivšem kolegi, prijatelju, ministru Vanji Udovičiću, koji me je među prvima podržao. Hvala saigračima, trenerima, fizioterapeutima, prijateljima, ljudima koji su me podržavali. Ne možete da zamislite kako mi je bilo. Hvala porodici, jer je pretrpela deo onoga kroz šta sam prošao...

Na kraju, istakao je da mu je mnogo krivo što neće dogodine igrati na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru:

– Bez foliranja, hteo sam da idem u Rio, da osvojimo dugo čekano olimpijsko zlato, a sada ću kao neki od vas gledati to kraj malih ekrana. To je jedna od najvećih kazni za sportistu. Najteže je dobiti poverenje ljudi, prijatelja, a ja sam to poverenje srušio. Izneverio sam ih. Radiću na tome da to povratim, ali neće biti lako. Nemojte olako shvatati reputaciju, jer jednom kad se sruši,vrlo teško se vraća. Toliko!

Usledio je dug aplauz. Onda se sala ispraznila. Svi su bili puni utisaka, kao da su gledali neki dobar film u kojem glavni junak ipak ostaje u igri...

Aleksandar Miletić