Tesla na nebu Kazahstana

Od našeg specijalnog izveštača

Astana, Kazahstan – Danijar Bajbekov je treći sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Kazahstana, moj vodič po glavnom gradu. Svečano mi je objavio da me danas vodi na „vazdušni šou”, mene i još pet vrlo poznatih ruskih novinara. Bili smo zadovoljni, imaćemo šta i da vidimo, jer ratno vazduhoplovstvo Kazahstana poseduje 14 „migova-29”, 41 „mig-31”, 25 aviona Su-27, 24 „miga-27”, 14 Su-25...

Rusi su u kombi utovarili kamere i svu prateću opremu, ja sam rešio da „vazdušni šou” snimim mobilnim telefonom. Nismo se dugo vozili do područja gde se odvijala ta manifestacija. Velika livada sa mnogo dece, koja trče i u vazduh bacaju šarene zmajeve. Tu su i strani bacači zmajeva, Italijani, Austrijanci, Nemci, Mađari... U vazduhu zmajevi izvode zaista razne akrobacije. Nisam ni izašao iz kombija, Rusi su se samo nemo zgledali. Danijar je bio vidno razočaran, nisam bio zainteresovan za vazdušni šou letećih zmajeva. Zapravo, mnogi Evropljani ne shvataju azijsku strast prema letećim zmajevima, njima se bave i deca i odrasli, to je ovde vrlo popularan sport.

Da bi nas odobrovoljio, Danijar nas je sve pozvao na ručak u nacionalni restoran. Kad tamo, na kraju ručka svako je morao da plati svoj račun. Ne znam je li i to azijska specifičnost. U restoranu ne primaju ni evre ni dolare, samo tenge, nacionalnu valutu Kazahstana. Raspored posla konobarica je sledeći: jedna dolazi i zapisuje porudžbine, druga donosi vodu i hleb, treća servira glavno jelo, četvrta salate, peta donosi račun, šesta ga naplaćuje, a gazdarica vas ispraća iz restorana. To se zove strategija pune zaposlenosti, ili doktrina čuvanja socijalnog mira. U zemlji koja godišnje proizvodi, tako ovde kažu, oko 80 miliona tona nafte, ima još neistražene, ali pretpostavljene ogromne zalihe gasa, velika nalazišta gvozdene rude i uranijuma, a gde je stanovništvo naviklo na skromniji život, kapitalizam tek sada ulazi punom snagom.

Zapravo, Kazahstan je jedno veliko gradilište, a glavni grad Astana najveće. Naime, Astana će biti domaćin svetske izložbe „Ekspo 2017“ i ovde su već požurili svi, od Kineza do Arapa, koji su i najbrojniji strani građevinski radnici. Neverovatne su zgrade koje niču u stepi, Astana noću liči na Las Vegas. U ličnom muzeju predsednika Nazarbajeva, a taj muzej treba videti da bi se spoznalo šta znači biti predsednik, Titov muzej u Beogradu je kućica majke Tereze u odnosu na ovaj, dakle u tom muzeju izloženi su i ordeni koje je predsednik Nazarbajev dobio od Milana Kučana i Stipe Mesića. Slovenija i Hrvatska su mnogo pre Srbije stigle u Kazahstan.

Istina, pre svih Slovenaca i Hrvata u Kazahstan je stigao Nikola Tesla. U supertajnoj sovjetskoj vojnoj bazi Šari Šagan Sovjeti su godinama posle Drugog svetskog rata izučavali pronalaske Nikole Tesle u vojne svrhe, tu su napravili i Teslin akcelerator čestica visoke energije, specijalne skalarne uređaje, što je sve američki general Kigen, šef obaveštajne službe američkog ratnog vazduhoplovstva, početkom osamdesetih godina prošlog veka, nazvao „Teslinim ratom zvezda na ruski način”. Časopis „Eviješn vik end spejs tehnolodži” objavio je u to vreme nekoliko članaka sa svedočenjima iranskih civilnih pilota koji su na nebu, na redovnim avio-linijama, a ne baš tako daleko od Šari Šagana, primećivali čudne „vatrene lopte”. Baza Šari Šagan u Kazahstanu bila je godinama predmet proučavanja američkih špijunskih satelita.

Moj domaćin Danijar kaže mi da je Šari Šagan sada zatvoren i da su Rusi otišli. Ruski novinari su se opet pogledali. Dakle, Nikola Tesla je ovde ostavio i svoj vojni doprinos. Još samo da i „Crvena zvezda” kroz nekoliko dana u Alma Ati ostvari fudbalski utisak...