Ko putarima i građevincima kupuje kreme za sunčanje

Prodavačica sladoleda Milja P. (45) radi na Slaviji, u majici na bretele, koža joj je potamnela od sunca, ruke posute stotinama sitnih pegica ili mladeža. Priznaje da se ni u vreme najjačeg sunca ne sklanja sa svog „radnog mesta”, kao i da nikada ne koristi bilo kakve kreme za zaštitu od opasnih sunčevih zraka. Mali suncobran i nije joj neka zaštita.

Dvoje radnika Parking servisa, takođe na jučerašnjih skoro 40 stepeni smeju se našem pitanju da li koriste zaštitne kreme. Međutim, oni su, iako je juče bio najtopliji dan ovog leta, bili obučeni u svoje plave uniforme: dugi rukavi i duge nogavice, koje ih od glave do pete, bar fizički, štite od sunca dok u Zelenoj zoni proveravaju kako su se Beograđani parkirali. Njihovo radno mesto je –sunčana strana ulice i oni nemaju suncobrane. Ni radnici u Ulici Vojvode Stepe, koje je ekipa „Politike” zatekla na radnom mestu oko 14 časova, nemaju vremena ni da pomisle da se mlečnim kremama divnog mirisa mackaju rukama uprljanim tek izlivenim asfaltom. Kako završe posao, pobegnu nakratko u hlad, pa ponovo na prinudno sunčanje.

Niko od putara, građevinaca, čistača ili drugih radnika, čije je radno mesto „na otvorenom”, i po pravilu je vezano za leto, ne razmišlja da bar jednom godišnje poseti dermatologa, specijalistu za bolesti kože i proveri koliko je sunce oštetilo njihovu kožu, pa čak i ugrozilo život. A baš bi to, po rečima docentkinje na Medicinskom fakultetu u Nišu, dr Danice Tiodorović Živković, sa Klinike za kožne i polne bolesti – trebalo da urade.

– Nažalost, obično prođe i desetak godina dok jedan takav radnik prvi put dođe u ordinaciju dermatologa. Kada dođu i požale se na neku promenu na licu, rukama ili na leđima, ponekad mogu samo da konstatujem da je već reč o uznapredovalom tumoru. Oni najveću grešku prave, jer kod dermatologa ne dođu zbog neke flekice, koju su primetili na koži, nego kada je promena odmakla – objašnjava naša sagovornica.

Doktorka Tiodorović Živković kaže kako već godinama u Srbiji raste broj obolelih od melanoma i drugih vrsta raka kože. Zvanične brojke su da u Srbiji godišnje bude 650 novoobolelih pacijenata sa rakom kože, ali ona smatra da one nisu prave i da je taj broj daleko veći.

– Melanom je jedan od najagresivnijih tumora kod čoveka. Međutim, sve je veći broj i bazocelularnih karcinoma kod osoba koje profesija primorava da na suncu budu i kada ono najjače prži. Ovi ljudi mnogo češće imaju prvo, takozvanu, foto oštećenu kožu, koja je pogodan teren za pojavu karcinoma kože. Foto oštećena je ona koža koja je dugi niz godina pregorevala na suncu sa brojnim flekicama smeđe boje, prvenstveno na leđima, ali i na rukama i licu. Te flekice se ne povlače ni tokom jeseni i zime, nego su to trajna oštećenja. Posle 10 do 15 godina bavljenja takvim poslom, može se očekivati i neki uznapredovali karcinom kože. Oni u toku života obole od nekog karcinoma kože i to često ne samo od jedne vrste. Osobe koje već imaju neki karcinom kože u većem su riziku da dobiju još neki – kaže za „Politiku” dr Tiodorović Živković, dodajući da, ipak, u njenoj ordinaciji ima daleko manje radnika u odnosu na one koji su preterivali sa sunčanjem na letovanjima ili kupalištima.

Da bi izbegli nastanak raka kože radnici koji zbog prirode posla borave duže vreme na suncu, po rečima ove lekarke, treba da koriste kreme za zaštitu od UVA i UVB sunčevih zraka, sa visokim zaštitnim faktorom od 50, kupljene u apotekama, jer moraju biti pouzdane i kvalitetne. Pored toga, oni treba da nose radna odela sa dugim rukavima i nogavicama, od laganih materijala, da koriste kačkete, šešire, ali i naočare za sunce sa UV filterom da bi sprečili budući nastanak katarakte na očima.

Međutim, kreme za sunčanje, naročito one najkvalitetnije, vrlo su skupe i retki su poslodavci koji ih obezbede za svoje radnike.

– Iz ličnog iskustva znam da radnici na otvorenom, nažalost, vrlo slabo ili nikada ne koriste kreme koje bi im zaštitile kožu. Koliko znam, poslodavac nema obavezu da obezbeđuje kremu, ali zato radnici treba da nose zaštitnu odeću, tj. da se fizički štite od sunca – poručuje naša sagovornica.

Doktorka Tiodorović Živković podseća da karcinomi kože, pogotovu u ranim fazama, ne daju nikakve simptome koje bi osobu upozorile: ne bole, ne svrbe, ne krvare. Međutim, to je jedini rak koji se vidi, pogotovo u vreme savremenih dijagnostičkih uređaja.

– Pregled dermoskopijom je najvažniji: omogućava da postavimo dijagnozu najranijeg tumora kože, koju ne bismo mogli da postavimo samo na osnovu pregleda golim okom. Promena na koži može izgledati bezazleno, naivno, kao neka flekica, a da se ispostavi da je reč o tumoru. Nikome ne mogu da kažem da na pregled kože treba da dođe kada uoči promenu na koži, na primer, veliku kao nokat ili okrugli dinar. Postoje i melanomi veliki svega nekoliko milimetara.

Uvek i svako treba da dođe na pregled kože. Nas specijalista dermatologa ima u Srbiji sasvim dovoljno – kategorična je ova doktorka.

Obeshrabrujući stav da kod ove vrste raka pomoći nema jeste za prošli vek.

–Uloga medija je od velike pomoći da se kod građana izgradi svest o potrebi da se koža pregleda kada još nema nikakvih simptoma – poručuje dr Tiodorović Živković.