Grci „bez daha" i ovog vikenda

Specijalno za Politiku

Sitonija – Vest da je grčka vlada uputila predlog reformi Briselu malo je opustila napetost u letovalištima na Sitoniji. I dok su turisti juče u trgovinama mahom račune u jutarnjoj nabavci plaćali karticama (tokom nedelje uglavnom se trošila gotovina), ovdašnji Grci, kako kažu, ne „dišu do kraja ovog vikenda” kada će se znati nešto više o ekonomskoj budućnosti ove zemlje. Ne koriste ni gotovinu ni kartice, jer ovog leta, kažu, ima svega osim novca pa se mora štedeti. U odnosu na prošli vikend, kada je zbog referenduma duž obale od Matomorfozisa, preko Nikitija, Tripotamosa i Neos Marmarasa do Toronija bilo neuobičajeno pusto za ovo doba godine, juče je slika bila nešto drugačija. Više je gostiju koji stižu i dalje uglavnom iz Srbije, Makedonije, Bugarske, Rumunije, pa i Moldavije. Gubici se ipak još broje, jer većina vila u ovim predivnim mestima je poluprazna. Grci kažu da je takva slika na Sitoniji dok je na Kasandri situacija mnogo bolja, jer je tamo, gde su i cene zakupa niže, bilo i najmanje otkazivanja rezervacija.

Grčka je ipak zemlja kontrasta. I dok s jedne strane penzioneri i po najjačem suncu stoje neprekidno u redovima ispred bankomata, a stanovništvo se trese pred svakom novom informacijom koja može da ih gurne dublje u probleme, ovdašnje ratno vazduhoplovstvo izgleda ne zna za krizu. Lovci svakodnevno poleću sa aerodroma u Solunu i lete ka jugoistoku i granici sa Turskom, a avioni za gašenje požara, „kanaderi” po ceo dan lete između Kasandre i Sitonije, sleću na more, uzimaju vodu i celo prepodne vežbaju gašenje požara.

– Dok ima novca za kerozin, nije nam još odzvonilo, šali se sa gostima profesor univerziteta u Solunu i vlasnik jedne od vila, u profesorskoj koloniji nedaleko od Nikitija. On premijera Ciprasa smatra hrabrim, ali nije siguran da to misle i evropski poslanici. I on očekuje više informacija ovog vikenda i optimista je kada je reč o ostanku Grčke u evrozoni. Drugačiji scenario bi, smatra, naškodio i drugima.

Najteže je, čini se trgovcima i ugostiteljima. Broji se bukvalno svaki evro. U radnji sa kožnim jaknama prodavačica sa jakim ruskim akcentom (tvrdi da je Grkinja), moli kupca da ne provlači karticu, nego da plati gotovinom. Žali se i na to da im banka uzima veliku proviziju, a i da je roba ionako na popustu. Kupac vadi novac i plaća. Sa naklonom se zahvaljuje shvativši da i kupac razume da nije sigurno kada će uopšte uspeti da podigne taj novac iz banke.

Turisti su juče izjutra u velikim samoposlugama plaćali uglavnom karticama. Prethodnih dana nisu to činili, jer je bilo nagađanja da banke naplaćuju velike provizije što je mnoge zaplašilo. Međutim, kako tvrdi prodavačica u Lidlu, u Nikitiju, više od polovine računa prekjuče, u ovoj konstantno punoj radnji, plaćeno je karticama. 

– Cene su kod nas najniže i turisti vole najviše da kupuju u Lidlu. Navikli su na ujednačen kvalitet, ponuda je prilagođena potrebama boravka na odmoru, ima veliki izbor gotovih jela i to nas izdvaja od drugih. Pekara neprekidno radi i rafovi su, kao što vidite, prazni. Kupuje se sve, čak i odeća, obuća, oprema za plažu, kaže ona.

Ne čudi budući da su vrlo kvalitetne „japanke” koje u Beogradu koštaju 1.200 dinara, ovde juče mogle da se kupe za 1,40 evra. Firmirane patike staju 19,90, a majice i letnje pantalone 3,99 za komad.

Iako se turisti, istina, najčešće opredeljuju za Lidl kao prepoznatljivog trgovca, koji ima vrlo širok asortiman, duž Sitonije rade i vrlo snabdeveni domaći supermarketi većeg formata u kojima je takođe odlična ponuda. Turistima jedino pravi problem to što trgovci ovde na deklaracijama nemaju istaknute nazive proizvoda na engleskom jeziku, pa je potrebno malo više vremena za snalaženje.

Na odeljenju sa svežim mesom je najveći red. Rolovana piletina je 6,50, junetina 9,90, jagnjetina 4,90, a svinjsko mesto od 5,50, koliko je i šnicla od buta do šest evra koliko košta svinjski vrat. Juneća džigerica je sedam, a pileći file 6,90, dok su bataci po kilogramu čak sedam evra.

Skupo voće i povrće

Voće i povrće ovde ima visoke cene i to nije zato što je reč o turističkim mestima. Skupo je čak i kada se kupuje sa kamiona koji krstare po većim plažama. Kruške su 2,90 u trgovinama, breskve 1,60 , jabuke nešto skuplje, kivi dva evra po kilogramu, a nektarine 1,5 evra. Smokve su dva ili pet evra za dva kilograma. Paradajz košta 0,89, krompir 0,85, pa do 1,70 koliko je kilogram mladog krompira. Tikvice su 0,85, patlidžan 1,30, a zelena salata 1,20 evra.