Pitanja za njenu ekselenciju Vojvodić

U subotu 28. jula javnost Srbije je imala tu čast da joj se povodom određenih pitanja obrati njena ekselencija, ambasadorka Republike Crne Gore u Srbiji, gospođa Anka Vojvodić. U izjavi koju je prenela RTV B 92 iznela je i ocene o tome čime bi trebalo da se bave ministri u srbijanskoj vladi (ne sviđa joj se što se neki bave i pitanjem dvojnog državljanstva), a rekla je i da joj nije jasno šta znače popusti za studiranje za studente iz Crne Gore koji su se izjasnili kao Srbi.

Pozdravljam ovu inicijativu i pozivam njenu ekselenciju da nastavi sa ovom praksom. Za početak, da građanima Srbije razjasni mnoga pitanja o položaju srpskog naroda u zemlji koju predstavlja.

Gospođo Vojvodić, da li je tačno da u RCG živi 32 odsto Srba? Da li priznajete tu činjenicu ili pokušavate da je negirate poput gospodina Vukovića i sličnih koji validne rezultate slobodno izražene volje građana hoće da supstituišu nekakvim naručenim istraživanjima javnog mnenja? Ako priznajete srpski narod u RCG, kakav mu je status namenjen u budućem ustavu vaše države? Da li je tačno da po popisu srpskim jezikom govori 64 odsto građana a da vaš režim želi da kao zvanični jezik definiše crnogorski kojim govori oko 20 odsto stanovništva?

Da li je tačno da su srpska deca u Crnoj Gori prinuđena da uče istoriju iz udžbenika u kojima se tvrdi kako je Srbija 1918. okupirala Crnu Goru (o tome govori nedavno objavljena studija doktora Stamatovića)? Da li je istina da albanska zajednica u RCG ima kulturnoprosvetnu autonomiju koja se odriče daleko brojnijoj srpskoj zajednici?

Da li je istina da srpski narod nema nikakav prostor na javnom servisu RCG u kome bi se govorilo o njegovoj istoriji, tradiciji i kulturi u vašoj državi, a da se na istom programu o državi Srbiji uglavnom govori u veoma negativnom kontekstu? Da li je tačno da su Srbi izrazito diskriminisani u zapošljavanju u državnim institucijama, da ih je tek simbolično u diplomatiji, javnoj upravi, da ih nema u upravnim odborima i uređivačkim telima budžetski finansiranih institucija kao što su javni servisi, "Pobjeda", Narodno pozorište itd? Da li je tačan podatak da su od 430 zaposlenih u Bezbednosnoj agenciji svega njih troje Srbi? Kako tumačite ove podatke?

Da li je tačno da svi pripadnici hrvatske zajednice u Crnoj Gori imaju i državljanstvo Republike Hrvatske? Hoće li vaša država tim ljudima sada da oduzme crnogorsko državljanstvo? Zašto vam onda smeta to što Srbi iz RCG traže državljanstvo i Republike Srbije, a Bošnjaci i Bosne i Hercegovine? Zašto se prema Srbima u svim prilikama primenjuju diskriminacija i dvostruki standardi (kao prilikom poslednjih dešavanja na Jazu kad su samo Srbi pohapšeni i oterani u Spuž)?

Na kraju, da razjasnimo status studenata (uskoro, nadam se, i pacijenata itd).

Gospođo Vojvodić, hteli ste da budete posebna nacija, hteli ste svoju državu. Dobili ste je. Ali to ima svoju cenu. Nema više svih onih privilegija koje ste godinama uživali u Beogradu. Kao što vam je gospodin Đelić poručio u Podgorici: etnički Crnogorci će u Beogradu imati onaj status koji imaju građani svih država koje su se separatisale: Makedonije, Slovenije, ili Hrvatske, dakle status stranaca. Drugačiji status, naravno, imaće pripadnici srpskog naroda iz tih republika, koji Srbiju jedino treba i da zanimaju (to joj je uostalom i ustavna obaveza, shodno članu 1 i članu 13). Istu politiku imaju i Hrvatska, Bugarska, Mađarska itd.

Vaša ekselencijo, nadam se da ćete građane Srbije udostojiti odgovora na ovih nekoliko pitanja. Takođe se nadam da ćete tokom svog mandata uživati u gostoljubivosti naše države kao i svi stranci i posebno strani ambasadori. Uslov za to je, naravno, da poštujete ovu državu i njene zvaničnike, ali i srpski narod, koji izgleda Vaša država ne samo da ne poštuje već pokušava da ga asimiluje.

Uzgred, od vremena kada ste se Vi rodili u ovom gradu dosta se promenilo. Beograd više nije prestonica komunističke Jugoslavije, već Srbije, države Srba i ostalih građana kako to Ustav kaže. Grad u kome su svi dobrodošli, ako poštuju Srbiju i srpski narod.