Evro grupa Atini ne veruje

Od našeg dopisnika

Atina – Evrogrupa ima problem nedostatka poverenja prema grčkoj vladi i ne može da bude sigurna da li će Atina i sprovesti ono što je obećala, suština je dileme koja koči ministre evrozone da prelome i predlože započinjanje pregovora o  novom paketu kreditne pomoći Grčkoj bez koje zemlji preti bankrot ali i izlazak iz evrozone.

Ovako je kritični za Grčku sastanak Evrogrupe ocenio njen predsednik Jerun Dajselblum  koji je nagovestio da će se do rešenja doći vrlo teško. Po oceni većine ministara, reč je o velikoj sumi od gotovo 80 milijardi evra koje su, prema proceni „institucija” neophodne kao pomoć da bi Grčka vratila dugove, sprovela reforme, obnovila privredu. Evrozona nije previše spremna na ovakve izdatke pa je, posle gotovo pet sati većanja ostalo neizvesno kakav će biti zaključak i hoće li Grčka dobiti novi trogodišnji kreditni paket.

„Koplja su se lomila” između blaže i tvrde linije koju predvodi nemački ministar finansija. Iako je naglasio da rešenje mora da se nađe, podvukao je da je nepoverenje prema grčkoj vladi osnovni problem. Šojble smatra da nisu dovoljna samo obećanja šta bi Cipras uradio, nego konkretne kalkulacije koje po njemu, nikako  ne uključuju otpis duga.

Punu podršku Atina je dobila od francuskog ministra Mišela Šapena koji je upozorio da je uspešno rešenjen svima potrebno. Po njegovom mišljenju dva su ohrabrujuća elementa: činjenica da je predlog paketa mera dobio snažnu podršku u parlamentu  ali i da su „institucije” ocenile da je on dobra osnova za pregovore. Evropski komesar Pjer Moskovic, takođe, smatra da je reč o dobroj bazi na kojoj bi pregovori mogli da se nastave. Kiparski ministar finansija Haris Geogijadis  je istakao spremnost njegova zemlja  da svim silama podrži grčke napore da reše dužničku krizu.

Austrijski ministar Šeling smatra da je Grčka učinila ono što su poverioci od nje tražili i da je uveren da će reforme biti sprovedene. Slovački i ministar finansija Luksembruga su bili  skeptični kako će se sve odvijati, dok je italijanski ministar Padoa poručio da treba učiniti sve da se pređe ovaj nimalo lak put odlučivanja u Evrogrupi.

Na prethodnom sastanku predstavnika institucija, EU, MMF i Evropske centralne banke grčki predlog reformi je pozitivno ocenjen. Žan Klod Junker, Kristin Lagard i Mario Dragi procenili su da je Grčkoj potrebna pomoć od 72 do 80 milijardi evra da bi pokrila finansijske potrebe. Primarni suficit treba da bude 1 odsto i da za toliko raste svake godine, za poreze na ostvarenu dobit PDV treba da se utvrdi tačan redosled primenjivanja,zakon o poreskoj i penzionoj politici mora odmah da bude usvojen,ali da se reguliše i radno zakonodavstvo ,oblast energetike. Međutim, suština je da je prema oceni „institucija” predlog mera dobar.

Grčka se nada da će izbeći  bankrot i napuštanje evrozone ali premijera  Ciprasa sustižu i problem u sopstvenoj partiji. Pozitivnu ocenu plana reformi za rešavanje držničke krize, grčki premijer je dobio od 251, od ukupno 300 poslanika parlamenta, što je dosada nezapamćena podrška. Samo 32 poslanika je bilo protiv i osam uzdržanih. Mandat da nastavi pregovore i zemlji donese sporazum dale su mu i opozicone partije Nova demokratija, PASOK i Potami. I pored kritika koje su poslednjih dana upućivane na težinu posledica koje će uslediti kad sporazum bude trebalo sprovesti u život,ovo je prvi put u nekoliko poslednjih decenija da su večito rivalske partije sa grčke političke scene bile spremne na konsensus.

„Želimo da nam donesete sporazum i da Grčka ostane u evrozoni. Podržavamo vas da biste imali snagu da uspešno pregovarate“-izjavio je sa govornice lider Nove demokratije Evangelos Meimarakis što do sada u parlamentu nije viđeno.

Premijer Cipras zna da je dobio snažan mandat da završi pregovore sa kreditorima i zemlji omogući prelaznu finansijsku pomoć ali i trogodišnji program finansiranja. U tom periodu, moći će da konsoliduje redove, sprovede obećane reforme i konačno, počne da rukovodi zemljom koja je došla na rub katastrofe. Cipras je govoreći u parlamentu priznao da je njegova vlada pravila greške, da je plan koji je predložio poveriocima „dalek od obećanja levičarske Sirize ali da je u ovom momentu ponuđen jedini ekonomski održiv i socijalno pravedni sporazum”.

Cipras ističe da je vladin  predlog kao kombinacija povećanja poreza i smanjenja potrošnje u mnogim segmentima bolji od pekta mera štednje koji su građani odbili na referendumu,i podvlači  da je Grčka dobila ozbiljne koncesije za restruktuiranje duga.

„Prvi put govorimo o održivom predlogu za restruktuiranje duga“, rekao je Cipras i podvukao da je neistina da „grčki narod prodaje zagovaranjem ovog predloga”. Tačno je da je Grčka pristala na povećanje poreza i  reformu penzuonog sistema kako su tražili kreditori,na smanjenje budžetskih rashoda za 12 milijardi evra u naredne dve godine ali da za uzvrat može da dobije hitnu pomoć da plati dugove i spase se od bankrota, rekao je Cipras.

Svaki sporazum ima svoju cenu pa će, tako, i Grčka morati da prihvati teret reformi i obaveza koji slede kao jedini način da se spase izolacije i napuštanja evropskog društva.

Međutim, iako je odbio da komentariše rezultate glasanja jer se, kako je izjavio, „fokusirao na pozitivan ishod pregovora,a sve ostalo doći će u svoje vreme”, premijer Cipras nije mogao da sakrije razočarenje zbog izdaje koja je došla iz redova njegove,levičarske „Sirize”. Izneverilo  ga je 17 poslanika koji u ovoj  istorijskoj noći za sudbinu Grčke, svako na svoj način, nisu podržali premijera. Dvoje poslanika Sirize glasalo je protiv plana reformi za rešavanje dužničke krize ,osmoro je bilo uzdržano, sedmoro - odsutno.

Među uzdržanima, predsednik parlamenta Zoe Konstantinopulu i dva ministra.Panajotis Lafazanis predvodnik radikalnog krila Sirize je nagovestio svoj stav pravdajući ga neslaganjem sa nacrtom sporazuma koji zemlju „ne vodi nikuda i za koju je,povratak na drahmu-bolje rešenje”.

„Ja u svemu podržavam vladu ali ne i nacrt sporazuma koji će u konačnom ishodu dovesti do povećanja recesije i bede nacije. Ne slažem se sa merama štednje, ne slažem se sa načinom privatizacije“, izjavio je posle glasanja ministar energetike Panajotis Lafazanis.

Prema prvim informacijama,dvojica ministara bi mogli da u naskorijem roku budu smenjeni.Premijer Cipras je već najavio promene u vladi ali nije isključio ni mogućnost prevremenih izbora na jesen, posle stabilizacije ekonomske situacije i vraćanja bankarškog sistema u normalu.

Kada je reč o predsednici parlamenta Zoi Konstantinopulu, opozicija je direktno optužila da je sabotirala donošenje odluke i četiri sata odlagala glasnaje koje je, tako, počelo tek tri sata posle ponoći. Svoj uzdržani stav prethodno je propratila „političkim manifestom“i tvrdnjama da, iako poštuje premijera, ne može da glasa za paket mera. Njeno izlaganje je među opozicijom izazvalo burno negodovanje. Njeno smenjivanje mogu da zatraže poslanici koji su već do sada,nezadovoljni njenim  „diktarorskim ponašanjem”, već pokretali ovo pitanje.

Najveće neprijatno iznenđenje je za premijera Ciprasa, ipak, bivši ministar finansija Janis Varufakis koji je, kako kažu ovdašnji mediji, u noći kada se na više frontova rešavala sudbina zemlje, poslao poruku da „iz privatnih razloga neće biti prisutan na glasanju.” Dugo se nagađalo šta je u pitanju, nekakava nevolj ,bolest...Onda se pojavila amaterska fotografija sa broda koji plovi prema Egini gde Varufakis često odlazi na vikend. Došlo je čak do incidenta kada je njegovo obezbeđenje pokušalo da spreči fotografisanje, ali se slika ubrzo pojavila na društvenim mrežama i u  svim večernjim izdanjima vesti. Nedugo zatim,Varufakis se oglasio saopštenjem da mu je „iz Australije doputovala ćerka i da sa njom želi da provede jedan vikend”.

Komentari osude pljuštali su sa svih strana. TV voditelji su ga javno pitali: “Zar u istorijskoj i najkritičnijoj noći za Grčku koju ste pred poveriocima zastupali pet meseci, sad imate - privatne razloge da ne budete u parlamentu, uz svog druga i premijera?“

Da li premijeru okreće leđa,da li ne može da se pomiri da je morao da ode jer Evropa nije htela da sa njim dalje pregovara, da li se ograđuje od programa reformi koji će naciju skupo koštati, pita se danas cela Grčka.