Infekcije, kolapsi, prehladi – najčešće letnje tegobe

Kolaps, toplotni udar, nesvestica i malaksalost samo su neki od zdravstvenih problema zbog kojih građani ovih dana traže pomoć lekara. Veliki broj ljudi ima problema i sa raznim crevnim, kožnim i urinarnim infekcijama, prehladama, upalama oka, a ponajviše uva.

I takozvano toplotno iscrpljenje je pojava koja muči Beograđane, a najčešće se javlja kod osoba koje se nisu prilagodile visokim temperaturama. Do ovog stanja, pojašnjavaju stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje, dolazi usled neadekvatne adaptacije cirkularnog sistema izazvanog preteranim znojenjem i posledičnim smanjenjem volumena krvne plazme, zbog preraspodele krvi iz srca i unutrašnjih organa ka perifernim krvnim sudovima kože. Kako vreme odmiče, dolazi do pada krvnog pritiska, a puls je gotovo nemerljiv. Simptomi ove pojave su povišena temperatura, oslabljen puls, mučnina i povraćanje, ubrzano disanje i poremećaj oštrine vida.

– Važno je da osoba potraži pomoć lekara, da se skloni na hladno mesto, da se osveži ohlađenom vodom i raskomoti. Ovakvo stanje može da se pretvori u toplotni udar, koji se smatra najtežom komplikacijom termičkog stresa i zahteva neodložnu medicinsku intervenciju. Toplotni udar je iznenadni kolaps organizma, a nastaje zbog, često naglog, prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da se hladi i temperaturu održi u normalnim granicama. Nastaje usled ekstremno visoke temperature vazduha, odnosno usled pojave toplotnog talasa. Simptomi su temperatura viša od 40 stepeni Celzijusovih, suva i topla koža, ubrzan rad srca, osećaj izgubljenosti i drhtanje – objašnjavaju u Gradskom zavodu za javno zdravlje.

Građani se žale i na toplotni osip, čije lečenje traje nekoliko nedelja. U ovom slučaju je važno često menjanje garderobe i oblačenje čiste i suve odeće. Na izrazito visokim temperaturama može da dođe i do pojave toplotnog edema, odnosno do otoka ruku i nogu. Ukoliko osoba boravi dan-dva u hladnijoj prostoriji, ovakvo stanje može da se normalizuje.

– Toplotna sinkopa se smatra najblažim poremećajem termoregulacije. Karakteriše je gubitak svesti u toku obavljanja fizičke aktivnosti prilikom izloženosti povišenoj temperaturi okoline u dužem vremenskom periodu. Osim gubitka svesti, prisutni su i hladna i vlažna koža i slab puls. Ovo stanje zahteva lekarsku pomoć, a dok ne stigne hitna pomoć osobu bi trebalo premestiti u hladniju prostoriju, postaviti je u vodoravan položaj i, ukoliko je svesna, treba joj davati male gutljaje ohlađene vode – pojašnjavaju u Gradskom zavodu za javno zdravlje.

U ovoj instituciji ističu da je voda na gradskim bazenima i Adi Ciganliji ispravna i da građani bez problema mogu da idu na kupanje.

Jedino je važno da odlazak na kupališta izbegavaju ljudi ako imaju akutna respiratorna, urinarna i digestivna oboljenja, bolesti kože i sluzokože.  Najčešće se pacijenti žale, ističe prim. dr Vesna Janjušević, na stomačne infekcije, infekcije kože i sluznice oka, uva, mokraćnih i polnih organa. Mikroorganizmi, koji su uzročnici infekcija, mogu da se unesu u organizam gutanjem vode.

– Bakterije, virusi, gljivice i paraziti „dolaze” u bazen iz spoljašnje sredine, ali mnogo češće od kupača. Nemoguće je sprečiti unošenje mikroorganizama u vodu, posebno kada ima puno kupača. Mnogi kupači koji su bolesni ili se oporavljaju od nedavne bolesti ne poštuju preporuke da se ne kupaju u bazenima. Samo jedna osoba koja ima proliv, a kupa se u bazenu, može lako da dovede do pojave stomačnih tegoba kod ostalih kupača. Posebno rizična grupa su deca mlađa od tri godine, trudnice i svi sa oslabljenim imunitetom – dodaje dr Janjušević.
Toplota i vlaga pogoduju razvoju gljivičnih infekcija kože, koje se najčešće pojave ispod pazuha, na preponama i stopalima, između nožnih prstiju, kao i na svim mestima gde je koža oštećena.

Specijalisti za ORL imaju dosta pacijenata koji se žale na infekcije ušnog kanala, najčešće bakterijskog ili gljivičnog porekla, dobijene zadržavanjem zagađene vode u spoljnom kanalu. Simptomi su bol u uhu, nagluvost i sekrecija iz uha. U tom slučaju, osoba mora da koristi određene kapi ili masti nedelju dana.

----------------------------------

Šta raditi na visokim temperaturama

* Piti dosta tečnosti

* Izbegavati boravak na suncu od 10 do 17 sati

* Nositi laganu, široku i svetlu odeću od prirodnih materijala

* Uzimati češće male i što tečnije obroke

* Danju zatvoriti prozore i spustiti roletne, naročito one okrenute prema suncu

* Izbegavati naporan fizički rad

* Koristiti sredstva za zaštitu od sunca prilikom boravka napolju

* Podesiti temperaturu na klima-uređaju tako da ne bude niža od sedam stepeni Celzijusovih u odnosu na spoljašnju

* Obavezno tuširanje pre i posle kupanja u bazenu

* Ne gutati vodu u bazenu, radi sprečavanja stomačnih tegoba

* Ne hodati bos oko bazena, zbog sprečavanja gljivičnih infekcija stopala

* Ne sedeti na vlažnom peškiru u vlažnom kupaćem kostimu, zbog predupređivanja infekcije polnih organa

----------------------------------

Simptomi toplotnog udara

temperatura viša od 40 stepeni Celzijusovih

suva i topla koža

ubrzan rad srca

osećaj izgubljenosti

drhtanje