Kad sam došla u „Glasnik" uporno sam ćutala i radila

Pre tačno šest meseci Jelena Trivan postala je v. d. direktora „Službenog glasnika”. Preporuka za ovaj posao nije joj bila stranačka pripadnost, već stručnost – akademsko zvanje doktora nauka stečeno na Filološkom fakultetu, dvadesetogodišnje iskustvo u izvršnoj, zakonodavnoj vlasti i obrazovanju.

– Neverovatan je ali tačan podatak da je „Službeni glasnik” u aprilu imao 15 puta veći profit nego prošle godine, da sam kapacitete štamparije koja je radila samo kada se štampa „Službeni glasnik” uposlila do kraja godine, da smo preuzeli najveći deo tržišta štampanja udžbenika i knjiga, da svakog meseca širimo mrežu knjižara i da sve posluju odlično. Na drugoj strani, dovela sam najprestižnije urednike i autore koje Srbija ima u pokušaju da „Službeni glasnik” vratim na poziciju elitnog izdavača i mi ćemo ove godine imati 160 kapitalnih naslova. Kada kažem „kapitalnih” – a taj termin ljudi često olako tumače – mislim pre svega na naslove koji su neophodni ovoj kulturi, to nisu sinonimi za naše intelektualne sklonosti ili ljubavi, to je ono što nam nedostaje i bez čega nismo kompletni kao narod i kao kultura.Zato „Službeni glasnik” nije samo veliko ime i velika firma, već i velika misija i neophodno je što pre vratiti ga na mesto koje je nekada imao i koje mu pripada – ističe Jelena Trivan.

Za razliku od prethodnih političkih angažmana, vođenje jedne ugledne izdavačke kuće je veoma konkretan zadatak?

U Srbiji vlada uverenje da su političari mahom neprosvećeni i korumpirani, a da se posla u javnim preduzećima prihvataju zarad mogućnosti bogaćenja. Često im se lepe etikete da nemaju profesiju ni budućnost van politike. Bila sam umorna i od politike i od predrasuda koje je prate i htela da pokažem šta jedna sada politički nezavisna figura može da uradi konkretno, i na oporavku jedne firme, ali i izdavačke delatnosti i kulture uopšte.

Za mene je izdavanje Sabranih dela Stanislava Vinavera i završetak digitalizacije „Novina serbskih” bio profesionalni izazov veći od svakog koji mi je politika ikada postavila, zbog osećaja da mogu da učinim nešto značajno za kulturu i ostavim to onima koji dolaze. I, u svakom slučaju, značajnije i dugotrajnije za državu i narod od bilo koje politike.

Šta ste zatekli u „Glasniku” a šta niste?

Zatekla sam tipičnu situaciju za svako javno preduzeće: zaposlene koji veruju da će plata stići bez obzira na rad i želju da se firma održava na privilegovanim poslovima sa državom, iako bi tako vrlo brzo propala. Zatekla sam bahato upravljanje imovinom i finansijama. Primera radi, prošle godine „Službeni glasnik” je nabavio papir po ceni za 690.000 evra višoj od tržišne, zbog čega je za svaki proizvod imao nekonkurentnu cenu. U trenutku kada se prepolovio obim posla primljeno je 78 radnika. Ali zatekla sam i sjajne urednike i stručan kadar koji retko koja izdavačka kuća ima i veliki poslovni potencijal.

Intelektualnu i književnu elitu vraćate pod „Glasnikovo” okrilje. Šta očekujete od njih?

„Službeni glasnik” je u jednom trenutku bio više predmet medijskih polemika i kritika nego što se pisalo o njegovim izdavačkim poduhvatima. Stvar je, čini mi se, već promenjena i dve nagrade za izdavački poduhvat godine za nekoliko meseci govore da je to ponovo prestižni izdavač. Povratak velikih spisateljskih i uredničkih imena u „Glasnik” ima simbolički značaj – da je to kuća koja ponovo okuplja književnu i naučnu elitu, ali oni donose i nove vetrove i otvaraju nove perspektive kada je reč o naslovima koji će do kraja godine izaći. Nadam se da nismo pretenciozni u veri da sa ovim urednicima i ovim naslovima ove godine s pravom možemo da konkurišemo za izdavača godine. Povećanje prodaje naših izdanja za 65 odsto dovoljno govori o ispravnosti odluke da se najbolji vrate u „Službeni glasnik”.

Od kraja januara, kada ste preuzeli „Glasnik”, kako ste rekli, već je mnogo bolje. Kakvi su rezultati i kako ste uspeli?

Naši finansijski izveštaji govore bolje od svakog hvalospeva. Štamparija radi u tri smene i vikendom, otvaraju se knjižare širom Srbije, novac na računima se uvećava, a pritom ulažemo i u modernizaciju proizvodnje i u sve grane poslovanja. Usluge štampe porasle su za 47 odsto, pretplata na službena izdanja 36 odsto, 109 odsto komisiona prodaja, a prodaja naših izdanja za 65 odsto! Ipak, držim se zadate reči da radimo da bismo stečeni kapital uložili u izdavačku delatnost i kulturne projekte. Finansiramo i pomažemo pozorišni časopis „Ludus”, brojne umetničke monografije, naučne projekte, učestvujemo u kampanjama za očuvanje ćirilice, a pored toga, u našoj leksikografiji radimo na očuvanju kulturne baštine. Ušli smo u kapitalni projekat izdavanja kritičkog izdanja celokupnih dela Ive Andrića, kao što ćemo i digitalizovati srpske srednjevekovne povelje. To su projekti od kapitalnog značaja za srpsku kulturu po kojima je „Službeni glasnik” poznat.

Koje književne projekte planira „Službeni glasnik”?

Imamo ambiciozne planove, pripremamo ediciju savremene publicistike, prevode najnovijih dela francuske, arapske, ruske i drugih književnosti, nastavak edicije „Srbija i komentari” Gorana Petrovića, nove „Rečnike zaljubljenika”, ali i ozbiljnu leksikografsku delatnost, monografije srpskih nacionalnih parkova, monografije gradova i srpskih manastira, kao i nastavak edicije „Koreni”. Ove godine objavićemo i nekoliko veoma zanimljivih romana domaćih pisaca, čime ćemo dokazati da „Glasnik” ima sluha i za lepu književnost, što nam je ovih godina zamerano, kao previše ozbiljnom i elitističkom izdavaču.

Šta će „Glasnik” biti za godinu, dve, po čemu će se prepoznavati?

Izdavati knjige u „Službenom glasniku” nekada je bilo stvar prestiža. Očekujem da tako ponovo bude i da budemo neslužbeno najbolji izdavač, da se najveći pisci vrate u „Službeni glasnik” jer je svoje knjige nekada ovde objavljivao i Dobrica Ćosić, i Dragoslav Mihajlović, Milovan Danojlić, Milovan Vitezović, Svetislav Basara, Vidosav Stevanović... Neki od njih već imaju nove ugovore sa „Službenim glasnikom” za nova izdanja i neke od tih knjiga pojaviće se već na jesen. Ne krijem da želim da nas prepoznaju i kao uspešno javno preduzeće koje posluje profitabilno i koje pokazuje da javna preduzeća ne moraju biti na državnim jaslama i zavisiti od države.

Da li su se ostvarila očekivanja zbog kojih ste prihvatili postavljenje na taj položaj?

Kada sam došla na ovo mesto samo sam uporno ćutala i još upornije radila. Mislila sam da su rezultati važniji od reči i da će najbolje odgovoriti na pitanje da li su bili u pravu oni koji su me postavili na ovo mesto i da li imam razloga da budem zadovoljna što sam se ovog posla prihvatila.