Nema ekonomskog suvereniteta

Nezahvalno je ocenjivati tuđe poteze, posebno ako ne trpiš njihove posledice. Tako bi se u najkraćem moglo reći za Grčku koja je sa evropskim i svetskim kreditorima isposlovala sporazum ne bi li po cenu visokih odricanja ostala u zoni evra i dobila višegodišnju kreditnu podršku. Suverenitet u doba globalizacije, informacionih tehnologija i integracija poput EU, dobija nova značenja.

Da li je Grčka, kako neki kažu, suverenitet prodala za novi zajam? Drugi, opet, smatraju da je Nemačka poražena. Mnogo je navijačkih strasti upleteno u grčki slučaj i svako tu traži potvrdu svojih gledišta: o prejakoj Nemačkoj, nedovoljno jakoj Francuskoj, odsutnoj Britaniji... o finansiranju kao savremenom oružju.

Suverenitet je u savremenoj, globalnoj ekonomiji dobio potpuno nova obeležja, u kulturi, ekologiji, politici... Da li je i sama Amerika suverena država, jer njen deficit u hiljadama milijardi kreditira ceo svet, a naročito Kina sa 1.270 milijardi dolara. Ili je možda nešto drugo u pitanju kada je reč o malim zemljama poput nas ili Grčke?

Suverenitet države ogleda se u donošenju odgovornih odluka u najboljem interesu većine građana – u povećavanju broja radnih mesta, proizvodnje, izvoza i životnog standarda. Suverena je i odluka da se zajmovi utroše za lepši, lagodniji život, ali onda nemojmo ići na referendum kada ti krediti dođu na naplatu.

Srbija zna da loši krediti nastaju u dobrim vremenima. Zato sada i plaćamo ceh zaduživanja iz 2009. Ne idemo na referendum, jer poštujemo kontinuitet odluka onih koji su tada bili na vlasti, a danas su opozicija. I to je odraz suvereniteta o kome se mora voditi računa, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković povodom dužničke krize Grčke, ali i mogućih posledica po nas, položaj naše zemlje i stabilnosti naših finansija. Razgovor s guvernerkom Tabaković „Politika” će objaviti u sutrašnjem broju.

S. K.