Ko sve može da zaustavi referendum u RS

Iako je odluka Skupštine Republike Srpske o održavanju referenduma prvi korak kojim je Milorad Dodik pokazao da je odlučan u nameri da se građani RS izjasne da li prihvataju nadležnost Suda i Tužilaštva BiH, to još ne znači da će on zaista i biti održan. Razlozi za to leže u procedurama koje Bošnjacima, kao konstitutivnom narodu, omogućavaju  da blokiraju ovu odluku, a da je poništi ima pravo i Kancelarija visokog predstavnika (OHR), zahvaljujući takozvanim bonskim ovlašćenjima. Osim pravnih, ima i političkih razloga koji bi predsednika RS mogli da ubede da odustane od referenduma, kao što je i jučerašnja molba premijera Srbije Aleksandra Vučića da Dodik još jednom razmotri tu odluku. Na neku vrstu ubeđivanja računa i Bakir Izetbegović, bošnjački član Predsedništva BiH, koji je kazao „da bi bilo dobro da premijer Srbije upozori Dodika da ne ulazi u sudar s međunarodnom zajednicom”. 

Prva stepenica na kojoj bi referendum mogao da bude zaustavljen jeste Veće naroda RS, zaduženo da štiti interese konstitutivnih naroda, gde bi, kako se očekuje, Bošnjaci uložili veto. U tom slučaju bi morao da se izjasni Ustavni sud RS, za koji se pretpostavlja da bi verovatno dao zeleno svetlo za izjašnjavanje građana o ovom pitanju.  

Još jedan mogući scenario daljeg raspleta pomenuo je i sam Dodik, rekavši da je moguće da, na primer, Bakir Izetbegović, zatraži ocenu Ustavnog suda BiH. Dodik pretpostavlja da bi taj sud proglasio referendum neustavnim, ali pošto bi takva odluka, kako je rekao, bila politička, a ne pravna, to ne bi sprečilo njegovo održavanje. Da će uputiti apelaciju Ustavnom sudu BiH za sada je najavila jedino koalicija Domovina u Narodnoj skupštini RS.

Na ishod priče o referendumu može da utiče i visoki predstavnik koji ima pravo da smenjuje zvaničnike, nameće i ukida zakone kada smatra da se njima krši Dejtonski mirovni sporazum. Međutim, iako je u reagovanju ocenio da odluka Skupštine RS o raspisivanju referenduma predstavlja kršenje Dejtonskog sporazuma, Valentin Incko, visoki predstavnik za BiH, nije najavio nikakve mere. Ni prethodni put, kada je pre četiri godine Skupština RS odlučila da raspiše referendum o istoj temi, nisu iskorišćena bonska ovlašćenja, već je odluka suspendovana nakon što su se Dodik i Ketrin Ešton, tadašnja visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, dogovorili o početku tzv. strukturalnog dijaloga o reformi pravosuđa BiH. Ti razgovori se još vode, pa ima tumačenja da i sada prvi čovek Srpske želi referendumom da izbori što bolju poziciju uoči njihovog nastavka.

Čak i da se referendum održi i da većina negativno odgovori na pitanje „Da li podržavate neustavno i neovlašćeno nametanje zakona od strane visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, posebno nametnute zakone o Sudu i Tužilaštvu BiH i primenu njihovih odluka na prostoru Republike Srpske”, to još ne znači da bi RS automatski prestala da poštuje nadležnost i odluke Suda i Tužilaštva BiH. Da bi se to dogodilo, potrebno je da se donese set novih zakona, što je dugačak proces. Dodik do sada nije rekao na koji način namerava da sprovede rezultate referenduma u delo, na osnovu čega je opozicija u RS zaključila da njegove namere nisu u potpunosti ozbiljne i da time skreće pažnju sa loše ekonomske situacije u Srpskoj. 

Kada je reč o političkim razlozima koji bi mogli da utiču na sprovođenje referenduma, tu je pre svega mogućnost da Dodik popusti pod pritiskom OHR-a, predstavnika međunarodnih organizacija i ambasade SAD koji su se još pre odluke skupštine RS, a naročito posle nje, glasno protivili, ukazujući da to izlazi iz nadležnosti entiteta i da se time podriva Dejtonski sporazum.