Mlak aplauz za „Oluju", veliki za Mlakara

Pula – Uz tradicionalan vatromet što boji nebo nad Arenom u hiljadu boja, intoniranje hrvatske i istarske himne, uz projekciju kratkog filma iz 1955. godine, čiju je restauraciju i digitalizaciju uradila Jugoslovenska kinoteka u Beogradu i uz hrvatsku premijeru filma „Imena višnje” Branka Šmita, u subotu veče svečano je počeo 62. Pula filmski festival.

Ukoliko me sećanje ne vara, ovo je prvi put u modernijoj istoriji Hrvatske da otvaranju Pulskog festivala nije prisustvovao predsednik države. Iako je njen dolazak bio najavljivan, Kolinda Grabar-Kitarović, predsednica Republike Hrvatske, nije se pojavila. Posle kratkih govora direktorke festivala Gordane Restović i ministra kulture Berislava Šipuša, festival je proglasio otvorenim holivudski producent Branko Lustig (dobitnik Oskara za filmove „Šindlerova lista” i „Gladijator”), najavljen kao „ lični izaslanik predsednice Republike Kolinde Grabar-Kitarović”.

Sigurna sam da bi govor predsednice (kao nekoga ko se bavi visokom politikom), pred pulskim publikumom kojeg čine i mnogi međunarodni filmski poslenici i gosti, bio sasvim drugačiji. Pretpostavljam i prigodniji od Lustigovog govora u kojem se on sa setom prisećao 1995. i domovinskog rata kada se „spremala završnica za 'Oluju', a u Puli ipak održao festival”. Bila je to, kako kaže Lustig: „Pobeda hrvatskog filma samo deset dana pred 'Oluju', tada nas je na Brionima primio i predsednik dr Franjo Tuđman, a bio je tu i general Ante Gotovina, sa suprugom sa kojom se tek bio venčao...”. Lustig je „Oluju” i Gotovinu tokom govora pomenuo više puta, što inostranim gostima koji nisu imali prevod nije značilo ništa, a i domaća publika nije pokazala ushićenje – aplauz je bio mlak... Veći je dobio legendarni Oliver Mlakar koji se prvi put pojavio u ulozi voditelja programa u Areni.

 Ove godine za „Zlatnu arenu” takmiči se 11 hrvatskih dugometražnih igranih filmova i tri manjinske koprodukcije među kojima su i filmovi „Bićemo prvaci sveta” Darka Bajića i „Ničije dete” Vuka Ršumovića. U pravu je bio ministar Berislav Šipuš kada je rekao da je „hrvatski film u proteklih godinu dana doživeo svoju najbolju žetvu i po broju i kvalitetu filmova, ali i po osvojenim nagradama u svetu”. Mnogi od tih filmova takmiče se sada u Puli. Poput Sviličićevog filma „Takva su pravila” (koprodukcija sa Srbijom i Slovenijom) koji je osvojio nagradu na prošlogodišnjoj Veneciji, filma „Zvizdan” Dalibora Matanića (takođe koprodukcija sa Srbijom) koji je bio jedan od pobedničkih filmova ovogodišnjeg kanskog programa „Izvestan pogled” ili filmova „Ti mene nosiš” Ivone Juke, viđen nedavno u Karlovim Varima u takmičarskom programu „Istočno od Zapada” (koprodukcija sa Srbijom) i „Imena višnje” Branka Šmita što je nedavno svetsku premijeru imao na Moskovskom festivalu.

 Da je dobra vest za hrvatski film uvek i dobra vest za Pulski festival, potvrđuje i predsednik Umetničkog saveta festivala Hrvoje Pukšec, koji podseća filmsku javnost da će se u sklopu međunarodnog programa u Puli održati i dve svetske premijere. Jedna je premijera filma „Streetkids United 2” Mari Kler, a druga – svetska premijera srpskog filma „Pored mene” Stevana Filipovića.

 Maestralni hrvatski glumac Ivo Gregurević ovogodišnji je dobitnik nagrade „Fabijan Šovagović” koju dodeljuje Društvo hrvatskih filmskih reditelja. Pred sinoćno uručenje publika u Areni mogla je da vidi šestominutni dokumentarni filmski kolaž koji je o Gregureviću uradio Miroslav Sikavica. U više od stotinu uloga koje je dosad odigrao na filmu i televiziji, Ivo Gregurević je imao priliku da tumači likove različitih ličnosti – od setnih i naivnih gastarbajtera, razuzdanih bećara do sarkastičnih mrguda i otupelih porodičnih ljudi koji sa sobom donose umor i starost. Jednu od takvih uloga Ivo Gregurević ima i u najnovijem Šmitovom filmu „Imena višnje” o kojem će više biti reči u sledećoj pulskoj filmskoj razglednici.

----------------------------------

Neponovljivi Mija Aleksić

Detalj sa izložbe u Srpskom kulturnom centru u Puli (Foto D. Lakić)

U sklopu festivala, u prostoru Srpskog kulturnog centra (Klub Srba Istarske županije), u Maksimilijanovoj ulici u srcu starog grada, otvorena je izložba „Mija Aleksić – Biti glumac” autora Bobana Stefanovića.

 Izložba nudi sadržajno i pregledno faktografsko putovanje kroz jednu i jedinstvenu, blistavu glumačku karijeru koja je ostavila dubok trag u nasleđu kinematografija sa prostora bivše Jugoslavije. Jedinstveni i neponovljivi Mija Aleksić igrao je 52 filma – od kultnih filmova Aleksandra Saše Petrovića „Skupljači perja” i „Biće skoro propast sveta”, filmskih dela Puriše Đorđevića „Jutro” i „Podne”, do Šijanovih „Maratonaca” i Paskaljevićevog „Tanga Argentina” – a fotografije sa njegovim likom, iz svih tih filmova krase sada bele zidove pulskog SKUC-a.

Iako ga najšira publika pamti kao vrsnog komičara, Mija Aleksić (1923–1995) ostvario je i brojne ozbiljne, dramske uloge, naročito u pozorištu u kojem je odigrao više od stotinu predstava. Izložba beleži njegove pozorišne uloge iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, u „U Ričardu III”, „Tartufu”, „Siranu de Beržeraku”... ali i Mijine televizijske uloge i nezeboravna gostovanja sa popularnom radio-emisijom „Veselo veče”.